Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500% na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Dokument čiji je naziv „Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine“, ima za cilj potpuno odsecanje prihoda kojima se finansira ruska državna politika i vojni sektor.
U predlogu zakona stoji da je namera SAD da se uvedu sankcije i druge mere prema Ruskoj Federaciji ukoliko njena vlada „odbije da pregovara o mirovnom sporazumu sa Ukrajinom, prekrši takav sporazum ili pokrene novu vojnu invaziju“.
U tekstu se naglašava da, u cilju sprečavanja još jedne vojne invazije, politika SAD treba da bude da „pruže održive nivoe bezbednosne pomoći Ukrajini radi verodostojne odbrambene sposobnosti“.
Uticaj na Srbiju
Ključni deo dokumenta odnosi se na ekonomske posledice za treće države.
Predviđeno je da se stopa carine za svu robu ili usluge uvezene u Sjedinjene Države iz zemlje koja svesno kupuje ruske energetske resurse podigne na nivo koji „nije manji od ekvivalenta od petsto odsto ad valorem“. Ad valorem, inače, znači „prema vrednosti robe“, pa bi nešto što košta 100 dolara po primeni stope od 500 odsto koštalo 600 dolara.
Predlog zakona precizira da se ove mere odnose na „svaku državu“ koja svesno prodaje, snabdeva, prenosi ili kupuje naftu, uranijum, prirodni gas ili petrohemijske proizvode koji su poreklom iz Ruske Federacije.
Iako se Srbija u tekstu ne navodi po imenu, ona bi mogla da dođe pod udar nove carinske stope jer i dalje uvozi ruski prirodni gas.
Srbija je potpuno zavisna od ruskog gasa i nije mnogo uradila na diversifikovanju izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Zemlja uvozi otprilike 3 milijarde kubnih metara gasa svake godine.
Podsećamo da je pred novogodišnje praznike predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je gasni aranžman sa Rusijom produžen do marta ove godine.
Glasanje možda već početkom sledeće nedelje
Senator Lindzi Grejem objavio je sinoć na X-u da je nakon veoma produktivnog sastanka sa predsednikom Trampom o raznim pitanjima, od njega dobio zeleno svetlo za ovaj dvostranački zakon na kojem je mesecima radio sa senatorom Blumentalom (Ričardom, iz Demokratske partije) i mnogim drugima.
After a very productive meeting today with President Trump on a variety of issues, he greenlit the bipartisan Russia sanctions bill that I have been working on for months with Senator Blumenthal and many others.
This will be well-timed, as Ukraine is making concessions for peace…
— Lindsey Graham (@LindseyGrahamSC) January 7, 2026
Grejem je istakao da će ovaj akt omogućiti predsedniku Trampu da kazni one zemlje koje kupuju jeftinu rusku naftu i time pune „Putinovu ratnu mašinu“.
On je dodao da će zakon dati predsedniku ogroman uticaj protiv zemalja kao što su Kina, Indija i Brazil kako bi ih podstakao da prestanu sa kupovinom energenata koji finansiraju sukob. Senator je naglasio da se raduje snažnom dvostranačkom glasanju i da se nada da će se to dogoditi „već početkom sledeće nedelje“.
Izuzeci od carina i tehnološke blokade
Predsednik SAD, inače. prema predlogu zakona ima ovlašćenje da privremeno odloži primenu ovih mera.
Navodi se da predsednik može odložiti primenu na period od najviše sto osamdeset dana ako utvrdi da je takav izuzetak „u nacionalnom bezbednosnom interesu Sjedinjenih Država“.
Pored carina, predviđene su mere za svako strano lice za koje predsednik utvrdi da svesno pruža robu, usluge, tehnologiju ili informacije koje olakšavaju „održavanje ili proširenje proizvodnje“ nafte i gasa.
Finansijske odredbe uključuju i nalog da se „blokiraju i zabrane sve transakcije u svoj imovini i interesima u imovini“ sankcionisanih lica, dok se međunarodnim sistemima za finansijske poruke preti merama ako ne prekinu saradnju sa ruskim bankarskim sektorom.
Tagovi
