Farmaceutska kompanija Galenika je ove godine obeležila značajan jubilej – 80 godina od osnivanja. Nakon osam decenija posvećenosti ljudima i zdravlju, Galenika je postala sinonim za kvalitet, pouzdanost i inovacije, gradeći reputaciju domaće farmaceutske kompanije koja može ravnopravno da se takmiči sa vodećim evropskim i svetskim proizvođačima lekova. Godina jubileja je bila prilika da se osvrnemo na istoriju kompanije, njen značaj za farmaceutsku industriju, ne samo u Srbiji, već i da sagledamo šta je u planu. Razgovarali smo sa generalnim direktorom Galenike Rikardom Vian Markesom o globalnom fenomenu gojaznosti, rešenju koje Galenika nudi, kao i o pojmu better health, koji postaje važna tema širom sveta.
Uticaj Galenike na naše društvo je impozantan. Kako se osećate kao prvi čovek kompanije koja je obeležila tako veliki jubilej?
Osamdeset godina je zaista dug period i izuzetan uspeh generacija koje su radile u Galenici. Kompanija ne samo da je bila svedok ogromnog napretka medicine i farmaceutske industrije, već je u tom procesu bila i aktivan učesnik. Pre osam decenija, osnivači Galenike verovali su da nauka i saosećanje mogu da oblikuju zdraviji svet. To obećanje smo poštovali kroz prethodne decenije, pomažući ljudima da vode zdraviji život. Naša misija ostala je ista tokom svih ovih godina – unapređenje zdravlja pacijenata i kvaliteta njihovog života. Iako je ovaj jubilej prilika da se osvrnemo na prošlost, on je važan i zbog vizije za dalje. Ako bih morao da izaberem jednu reč koja oslikava budućnost, to je inovacija.
Kada se osvrnete na 2025. godinu, šta biste izdvojili kao najvažnije dostignuće Galenike u ovoj jubilarnoj godini?
Galenika je ove godine najavila zaista veliki iskorak u lečenju gojaznosti. To je uvođenje savremenog GLP-1, molekula namenjenog lečenju gojaznosti i pacijenata sa prekomernom telesnom težinom koji imaju faktore rizika. Ovaj proizvod deo je široke peptidne platforme koju Galenika razvija u partnerstvu sa svojom sestrinskom kompanijom EMS iz Brazila –vodećim farmaceutskim proizvođačem u Brazilu i Južnoj Americi. Naši prvi peptidni lekovi za lečenje gojaznosti i dijabetesa već su lansirani u Brazilu i registrovani su u Srbiji. U narednim mesecima očekuje se njihov plasman na tržište u Srbiji, nakon čega sledi i region. U ovom trenutku sa sigurnošću mogu da kažem da smo spremni da kroz inovacije prihvatimo budućnost zdravstvene zaštite.
Možete li nam objasniti šta zapravo znači GLP-1?
Reč je o savremenom GLP-1 analogu, molekulu registrovanom za lečenje gojaznosti i prekomerne telesne težine u kombinaciji sa određenim komorbiditetima. Galenika je prva generička farmaceutska kompanija u Srbiji koja je registrovala ovaj lek za domaće tržište. Ovo je važan korak, jer označava naš ulazak u terapije zasnovane na peptidima, kao i u terapijsku oblast koja ima veliki značaj za javno zdravlje. Očekujemo da će lek biti dostupan na tržištu Srbije početkom 2026. godine. GLP-1 analozi predstavljaju pravu revoluciju u lečenju gojaznosti. Njihov mehanizam delovanja je fiziološki – povećavaju osećaj sitosti, smanjuju glad i utiču na metabolizam glukoze. Ovaj molekul pripada generaciji koja se najduže koristi u kliničkoj praksi, sa visokom efikasnošću i povoljnim bezbednosnim profilom, potvrđenim obimnim kliničkim studijama. Pored terapije za lečenje gojaznosti, natržištu će biti dostupna i Galenikina GLP-1 terapija za dijabetes tipa 2. Na ovaj način ulazimo u jednu od najznačajnijih terapijskih oblasti savremene brige o osobama sa dijabetesom.
Zašto je gojaznost odjednom postala tako važna tema širom sveta?
Gojaznost je hronična, multifaktorska bolest koja često dovodi do niza ozbiljnih komplikacija – dijabetesa tipa 2, hipertenzije, kardiometaboličkih poremećaja i mnogih drugih. Ne radi se o estetici, već ozdravlju, kvalitetu života i očekivanom životnom veku. Jedan od naših ciljeva je podizanje svesti na ovu temu. Gojaznost se mora lečiti stručno, sistematski i uz odgovarajuću terapijsku podršku. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je korišćenje GLP-1 lekova protiv gojaznosti, kako bi se smanjio porast bolesti i povezanih stanja, uz naravno pridržavanje preporuka koje uključuju zdravu ishranu, vežbanje i medicinsku podršku. SZO je čak uporedila potrebu za širim pristupom lekovima za mršavljenje sa, svojevremeno, zalaganjem za dostupnost lekova protiv HIV-a tokom 80-ih. Ukratko: broj obolelih od gojaznosti brzo raste, posledice postaju nemoguće ignorisati, a problem sada utiče gotovo na sve regione sveta. Nekoliko faktora pokreće pažnju javnosti i stručnjaka.
Možete li navesti neke od tih faktora?
Stope gojaznosti su u porastu svuda, ne samo u bogatim zemljama. Godinama se smatralo da je to problem uglavnom zemalja sa visokim prihodima, ali danas stope gojaznosti brzo rastu i u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Zbog toga je gojaznost postala istinski globalni problem. Gojaznost kod dece naglo je porasla i predstavlja ozbiljan alarm: sve više dece i adolescenata ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost. To znači da će veći broj ljudi u mlađem uzrastu biti izložen hroničnim bolestima, što stvara dugoročno zdravstveno i ekonomsko opterećenje. Zdravstveni sistemi već osećaju posledice, jer gojaznost značajno povećava rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja, određenih vrsta karcinoma, problema sa zglobovima i mentalnog zdravlja. Lečenje ovih stanja je skupo, a brz rast gojaznosti dodatno opterećuje zdravstvene sisteme. Takođe, tokom pandemije COVID-19, gojaznost je bila povezana sa težim ishodima bolesti. Ishrana i način života takođe predstavljaju važan faktor. Ultraprerađena, jeftina hrana danas je široko dostupna, a u kombinaciji sa sve fizički neaktivnijim načinom života stvoren je savršeni olujni scenario. Vlade i organizacije sada posvećuju više pažnje strukturnim uzrocima problema, a ne samo individualnim izborima.
„Better health“ je izraz koji se veoma često čuje. Šta on za vas znači?
Za mene je to vizija budućnosti zdravstvene zaštite. Reč je o kontinuiranim naporima da se pacijentima obezbede savremene, efikasne terapijske opcije koje unapređuju njihovo zdravlje i kvalitet života. Uvođenjem GLP-1 terapija, Galenika pokazuje svoju posvećenost inovacijama i nastavlja da gradi poverenje. Na primer, nova generacija lekova, uključujući peptidne terapije, omogućava efikasnije i ciljanije opcije lečenja. Kombinujući tradiciju, naučnu stručnost i prihvatanje inovacija, Galenika postavlja standarde za budućnost farmaceutske industrije u Srbiji i regionu, pokazujući da inovacije i kvalitet mogu ići ruku pod ruku.
Gledajući unapred ka 2026. godini, kako vidite farmaceutsku industriju?
Farmaceutska industrija prolazi kroz brzu transformaciju – od digitalizovane proizvodnje i napretka u biotehnologiji, do primene veštačke inteligencije i rastuće svesti o zdravlju i prevenciji bolesti. Unapređivanjem nauke unapređujemo i živote ljudi. Galenika je posvećena suočavanju sa izazovima savremenog tržišta kombinujući dugogodišnje iskustvo sa inovacijama, stvarajući proizvode koji poboljšavaju život pacijenata. Kako ulazimo u novu godinu i narednu deceniju, naš fokus nije samo na nastavku lečenja, već i na predviđanju potreba sutrašnjice. Još snažnije ćemo ulagati u inovacije, produbljivati partnerstva i iznad svega, zadržati pacijente u središtu svega što radimo. Hajde da zajedno gradimo budućnost – hrabru, humanu i izuzetnu.
Tagovi
