Prošle nedelje sam putovao u London zbog Samita Zapadnog Balkana, u okviru Berlinskog procesa. London, Berlin i Balkan – zanimljiva kombinacija. O čemu se tu zapravo radi?
Berlinski proces je započet 2014. godine. Ideja tadašnje nemačke kancelarke Merkel bila je da se podstakne pozitivna dinamika regionalne saradnje između šest zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – kako bi im se pomoglo na putu ka EU. Ovo je važno jer su dobri odnosi sa susedima preduslov za pristupanje. EU, sasvim razumno, ne želi da uveze bilateralne sporove u organizaciju koja najčešće donosi odluke konsenzusom.
Pitanje koje mi često postavljaju je: ako je Berlinski proces usmeren ka pomoći zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže EU, kakve veze sa time ima Velika Britanija – država koja je napustila Evropsku uniju? Zapravo, UK je uključeno u ovaj proces od samog početka. Poslednji put smo bili domaćini Samita 2018. godine, kada sam bio britanski ambasador u Bosni i Hercegovini. To je bilo samo dve godine nakon referenduma o Bregzitu, kada su građani UK izglasali izlazak iz EU. Ali Srbija, kao i svaka druga zemlja u ovom delu Evrope, donela je odluku da želi da se pridruži EU. Vidimo to kao nešto sasvim logično, s obzirom na vašu geografiju, istoriju, strukturu ekonomije, i kao prijatelji želimo da vam pomognemo da ostvarite taj cilj. Iskreno govoreći, verujemo da proces pridruživanja EU može biti veoma pozitivan jer će Srbija, kao i njeni susedi, morati da sprovede ozbiljne reforme kako bi ojačala svoje demokratske institucije i vladavinu prava, te stvorila bolje uslove za razvoj nezavisnih i profesionalnih medija. Kao država čiji je uspeh u velikoj meri zasnovan na institucijama, smatramo da su te reforme neophodne i da kasne – i zato svom snagom podržavamo ovaj proces!
UK je ove godine fokusiralo svoje vođstvo u Berlinskom procesu na tri ključne teme: ekonomski rast, bezbednost i migracije. Kao što je premijer Starmer obrazložio: ovo je region koji je prošao put od komunizma, preko konflikta, do saradnje. Budući da je bezbednost našeg kontinenta ponovo ugrožena zbog nezakonitog čina agresije Rusije na Ukrajinu, stabilnost i prosperitet ovde nisu samo važni za ljude sa Zapadnog Balkana; oni su od vitalnog značaja za celu Evropu.
Prošla nedelja bila je kulminacija šest meseci napornog rada, tokom kojih smo organizovali čak 21 konferenciju i sastanke u 10 različitih država, sve kao uvod u Samit. Neki od ovih događaja su okupili ministre iz zemalja WB6 („Šestorke“ Zapadnog Balkana). Ministri spoljnih poslova su se sastali u Belfastu da razgovaraju o pomirenju i reformama; ministri ekonomije i unutrašnjih poslova u Londonu da raspravljaju o regionalnoj trgovini, sajber bezbednosti i borbi protiv ilegalnih migracija; a ministri kulture u Kotoru, da prodiskutuju kako, kroz bližu saradnju, region može bolje da iskoristi ogroman potencijal svojih kreativnih ekonomija. Više o tome u nastavku teksta.
Važno je istaći da Berlinski proces nije isključivo tema za vlade. On pruža prostor da se čuju različiti glasovi. To je važno jer je ponekad lakše pronaći zajednički jezik kada političari nisu u prostoriji. Prisustvovao sam regionalnoj poslovnoj konferenciji u Beogradu, koju je organizovala Privredna komora Srbije, i bio zatečen time što je postojala izuzetna saglasnost i jasan zajednički stav oko toga šta valja preduzeti da bi se olakšala trgovina preko granica.
Poslovni ljudi su frustrirani kada politika staje na put rastu, stvarajući veštačke barijere slobodnom kretanju robe, usluga, kapitala i ljudi. Pojedinačno, zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, prilično su mala tržišta. Stvaranje regionalnog zajedničkog tržišta od 17 miliona ljudi ima savršenu ekonomsku logiku, i bilo bi neprocenjiv korak ka pridruživanju jedinstvenom tržištu EU od 450 miliona ljudi i 26 miliona kompanija. Nadam se da su ministri ekonomije pažljivo razmotrili vrlo konkretne preporuke poslovnih lidera. Takođe smo čuli mišljenja parlamentaraca, žena lidera, predstavnika civilnog društva i mladih, a svi ti zaključci su kanalisani ka završnom Samitu.
Dakle, nakon svih tih priprema i planiranja, bio je uzbudljiv trenutak kada se Samit konačno održao. Premijer Starmer je u Londonu dočekao ne samo premijere WB6 zemalja već i lidere deset drugih članica Berlinskog procesa, uključujući nemačkog kancelara Merca, visoku predstavnicu EU Kalas i hrvatskog premijera Plenkovića, da navedem samo neke od gostiju. Pridružile su im se međunarodne organizacije aktivne na Zapadnom Balkanu, poput OEBS-a i Svetske banke, kao i predstavnici civilnog društva i omladinski aktivisti.
Samit je otvoren prijemom u Palati Svetog Džejmsa, čiji je domaćin bio Njegovo veličanstvo kralj Čarls III. Kralj Čarls već dugo pokazuje interesovanje za ovaj region, i pričao mi je o svojim lepim uspomenama sa posete Srbiji 2016. godine. Posebno se angažovao oko rešavanja hiljada slučajeva nestalih osoba iz sukoba 1990-ih. Ali ove godine tema kraljevskog prijema bila je usmerena ka budućnosti i fokusirana na kreativnu ekonomiju. Bilo je uzbudljivo osetiti energiju u prostoriji punoj vodećih ličnosti iz sveta filma, muzike i umetnosti, digitalnih preduzetnika i Čivning stipendista. Kreativne industrije UK su prava pokretačka snaga: jedan od najbrže rastućih sektora naše privrede, koji zapošljava 2,4 miliona ljudi i doprinosi našoj ekonomiji sa više od 120 milijardi funti bruto vrednosti. Želeli smo da iskoristimo domaćinstvo ovogodišnjeg Berlinskog procesa da istaknemo ogroman potencijal ovog sektora za podsticanje regionalnih partnerstava i ekonomskog rasta širom Zapadnog Balkana. Već postoje neki odlični primeri u Srbiji, od fantastičnog novog kreativnog centra u Ložionici, preko Exit festivala, do vaše dinamične filmske industrije (radujem se predstojećoj premijeri nove britanske serije o Robinu Hudu, snimljene u potpunosti na više lokacija u Srbiji!). Uz fokusiranu pažnju i ulaganja, moglo bi da se postigne još mnogo toga…
Neću da tvrdim da je sam Samit bio najuzbudljiviji događaj u istoriji. Većina posla se obavi mnogo pre nego što lideri sednu za isti sto. Ali bio je to važan trenutak da se sagleda šta je postignuto tokom ovogodišnjeg Berlinskog procesa, uključujući solidan napredak ka ostvarenju ambicije o zajedničkom regionalnom tržištu kroz značajne sporazume o održivom finansiranju, zelenim obveznicama i prenosivosti socijalnog osiguranja, da navedemo samo neke. Takođe smo čuli konkretne predloge za naredne korake. Na primer, premijer Srbije Đuro Macut pozvao je na ukidanje naknada za roming usluge između EU i Zapadnog Balkana, kao i na izmene EU regulativa koje se odnose na vozače kamiona.
Lično mi je bilo drago što je Samit bio i prilika za promišljanje i propitivanje. Kao domaćini, svakako nismo postigli sve što smo želeli, uključujući i međusobno priznavanje univerzitetskih diploma, što je dogovor koji već dugo kasni. Nerazrešene tenzije, posebno između Srbije i Kosova, i dalje koče napredak ka usklađivanju politika, regionalnom povezivanju i zajedničkoj infrastrukturi. Jedan predstavnik civilnog društva rekao je političkim liderima da će njihove deklarativne posvećenosti reformama građanima zvučati prazno sve dok se ne preduzmu odlučni koraci ka uspostavljanju dobre uprave i vladavine prava, kao i ka razgradnji sistema privilegija koji podstiče nejednakost i odlazak mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo. Bilo je ohrabrujuće čuti da se kancelar Merc složio sa procenom da se region kreće presporo i da se on, zajedno sa nemačkom vladom, obavezao na obnovljeni napor i ambiciju u sprovođenju reformi koje su neophodne za otključavanje procesa pristupanja EU.
UK sada sa ponosom predaje štafetu Berlinskog procesa Crnoj Gori, uz zadovoljstvo postignutim rezultatima – i uz nemalo olakšanja. Biće lepo videti da se sledeći proces odvija unutar samog regiona, pod vođstvom države koja je lider u procesu pristupanja EU. A mi ćemo biti odmah uz njih, nastavljajući da radimo zajedno sa svima koji žele da grade pozitivnu, demokratsku i evropsku budućnost za zemlje Zapadnog Balkana.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 30. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
