Tuga i borba jedne porodice: Šta je meningokok bakterija i gde je vakcina?

Pošto je desetogodišnji dečak Nenad Vasković preminuo svega četiri sata nakon što su se pojavili prvi simptomi infekcije meningokoknom bakterijom, retkom ali izuzetno agresivnom bakterijom koja može izazvati smrtonosni meningitis i sepsu, njegova majka Tanja Vasković rekla je da porodica želi da u Srbiji vakcina protiv meningokoka bude besplatna za svu decu.

Trenutno je dostupna samo u apotekama po ceni od 15.000 dinara i obavezna jedino za osobe koje putuju na egzotične destinacije. Zato planiraju pokretanje peticije za uvođenje obavezne vakcinacije i uvođenje „Nešinog zakona“, koji bi to osigurao.

Prvi simptomi bolesti kod njenog sina pojavili su se u noći između 21. i 22. aprila ove godine, kada je dečak dobio groznicu i povišenu temperaturu.

„Sve je izgledalo kao klasični virus. Dali smo mu terapiju koju svaki roditelj daje u takvoj situaciji“, rekla je Tanja Vasković FoNetu.

Međutim, pošto je primetila promenu na prstu koja je ličila na podliv, a potom i da mu je lice postalo modro, odvela ga je u Dom zdravlja, odakle su hitno upućeni u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj.

Prema rečima majke, Nenad je u bolnicu ušao „na nogama“, a samo dva sata kasnije zatekla ga je bez svesti, priključenog na „sve moguće aparate“.

Lekari su tada saopštili da je „od ulaska na intenzivnu svaki minut borba za život, prava borba za život“ i da se radi o infekciji meningokok bakterijom koja je „otišla na mozak i izazvala sepsu“.

Vest da je dečak preminuo od pneumokoknog meningitisa zabrinula je sve roditelje. Ali ova bolest nije „od juče“ i kod nas povremeno ima slučajeva.

Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog, objašnjava da su meningitisi upale moždane ovojnice, mogu da budu virusni koji su relativno blagi i bakterijski kao što je meningokokni. Tu su još i pneumokokni, pa tuberkulozni meningitis koji je još najgori jer su to upale koje često ostavljaju trajne posledice.

„Kod ovog meningokoknog, svaki drugi ne preživi bez lečenja, a ako date na vreme antibiotike i onda je smrtnost negde deset-petnaest posto. To je ozbiljna bolest, a i kod jednog procenta preživelih može da ostavi trajne fizičke ili mentalne posledice. Jedino što meningokoka ima svuda. Otprilike svaka deseta zdrava osoba koju vi srećete ima meningokok u guši, a nema nikakve simptome.“

Od početka godine do kraja juna, u Srbiji je zabeleženo osam slučajeva meningokokne bolesti, potvrđeno je FoNetu u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Meningokokni meningitis je češći kod mladih i polovina svih obolelih ima do pet godina. To je bolest dece i mladih osoba, ali je u vezi i sa gustinom smeštaja.

Šta je savet roditeljima i kako da znaju šta da rade kada primete neke simptome s obzirom na to da se bolest jako brzo razvija?

Ako su blagi simptomi, onda nema ni razloga da idu doktoru, i u devedeset devet posto slučajeva je tako. Ali ako dete počne da povraća, ima ukrućen vrat, ne može da savije glavu – to su meningitis znakovi, napominje profesor Radovanović.

„Ako ima respiratorne infekcije, opšta slika je teža: povraćanje, muka, glava ne može da se savije… onda je to urgentna situacija. Onda mora što pre da se da antibiotik. I onda su šanse velike da će da se preživi. Bez toga, otprilike svaki drugi nelečeni umre, a svaki, recimo, deseti lečeni. Tako brzo se klinička slika menja, da na početku nema razloga posumnjati, ali nekoliko sati kasnije već može da bude kasno.“
Da li to znači da je vakcina jedina sigurna zaštita? Postoji više vakcina protiv meningitisa, priča Radovanović. Ova koja je kod nas preporučena je konjugovana, sadrži četiri od šest epidemijskih sojeva A, C, Y, W. Međutim sad postoji vakcina i protiv grupe B.

„U nekima zemljama je vakcina obavezna, češće je naglašeno preporučena. To su demokratske zemlje na Zapadu gde se veruje pedijatru. Ako pedijatar savetuje, to je praktično kao obaveza. Smatra se čudakom čovek koji će, kao kod nas da pomisli, evo ovaj doktor hoće da mi ubije dete. Sad problem je što ne pokrivaju soj B. Za B mora posebna vakcina jer ta kvadrivalentna, znači četvorovalentna, pokriva četiri od šest najčešćih sojeva, ali izostaje ta B grupa za koju treba posebno dati vakcinu“, pojašnjava profesor Radovanović.

Inače, mi štitimo od drugih bakterijskih meningitisa, od tuberkuloznog beseže (BCG) vakcinom, koja je obavezna. Ona štiti od dva najteža oblika, to su milijarna, takozvana rasuta tuberkuloza, kad je imate po celom telu, i od tuberkuloznog meningitisa. Druga obavezna vakcina je pneumokokna koju smo uveli pre nekoliko godina jer pneumokok može da dovede do bakterijskog meningitisa.

„I poslednjih godina manje je bakterijskog meningitisa nego pre deset godina, zahvaljujući tome što je u međuvremenu uvedena pneumokokna vakcina, pa je deo tog tereta meningitisnog otklonjen jer jedan od uzročnika pneumokoka više nema skoro nikakvu ulogu“, kaže Radovanović.

SZO navodi da bakterijski meningitis u roku od 24 sata može da postane fatalan. U svetu je 2019. godine prijavljeno 2,5 miliona slučajeva patogenog meningitisa, uključujući i 1,6 miliona slučajeva bakterijskog meningitisa od kojeg je te godine umrlo oko 240.000 ljudi.

Meningitis u načelu ne bira žrtve, može da ga dobije osoba bilo gde na svetu i bilo kog uzrasta, ali bolest ipak najviše pogađa zemlje sa niskim i srednjim BDP-om.

Ranije je bilo tipično da su se tokom hadžiluka, gde bude i do dva miliona ljudi i „glava do glave“, po pravilu javljale epidemije meningitisa. Poznat je bio afrički meningealni pojas, podsaharska Afrika od Etiopije do Gvineje – od Crvenog mora do Atlantika. Tu su svake godine bile epidemije, a na deset do dvanaest godina katastrofalne epidemije. Međutim, nije više geografski uslovljeno.

„U Drugom svetskom ratu bilo je puno epidemija meningitisa u regrutnim centrima i posle obuke u ratnim uslovima kada su u rovovima. Amerikanci su, na primer, uspeli da spreče neke od epidemija u podmornicama u takvim uslovima, sa sistemom glava–noge i povećali su razmak sa pola metra između regruta na metar i po, i te epidemije su spontano prestale. Poenta je da je to bolest koja se prenosi bliskim kontaktom i kapljicama, ne čak kapljičnim jezgrom, odnosno aerosolom, kao kod kovida. Postoji dvanaest vrsta meningokoka, ali šest imaju takozvani epidemijski potencijal“, priča profesor Radovanovć.

O inicijativi za uvođenje besplatne imunizacije za svu decu kaže da „kada je ovakvo raspoloženje prema vakcinaciji, boji se da ne bi to rado bilo prihvaćeno“.

Iz Instituta „Batut“ su FoNetu objasnili da je vakcina MenQuadfi namenjena deci starijoj od 12 meseci i odraslima i da se revakcinacija sprovodi kod osoba koje su bile prethodno vakcinisane, u zavisnosti od rizika i preporuka.

Hitna imunizacija se sprovodi u slučaju hirurških i funkcionalnih asplenici (uklonjena slezina), kod imunokompromitovanih osoba (C5-C9) i hroničnih bolesnika. Vakcinu o trošku RFZO dobijaju i osobe zaposlene u laboratorijama i koje su profesionalno izložene bakteriji Neisseria meningitidis, ali i bliski kontakti obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serotipovima A, C, Y, W, a u roku od 10 dana od poslednjeg kontakta.