Sredinom 18. veka, bežeći od Marije Terezije i njene ideje o raspuštanju Vojne krajine, Srbi iz Habzburške monarhije spas su tražili u „bratskoj“ Rusiji, toj dalekoj zvezdi u beskrajnom plavom krugu. Dva veka kasnije, Rusi su bežali iz Sovjetskog Saveza u Kraljevinu Jugoslaviju; danas kada nema ni Ruskog carstva, ni SSSR-a, a ni Jugoslavije – kakve god – Rusi i danas, ovog puta od bauka kaljavih rovova, beže u „bratsku“ Srbiju.

Procenjuje se da je od aneksije Krima 2014. godine koja se u februaru 2022. samo prelila u invaziju na Ukrajinu, u našu zemlju pristiglo više od 200.000 Rusa. Ali nisu svi dočekani raširenih ruku. Ovo je priča o tome kako je nastala „nova ruska emigracija“ u Srbiji – i kakve sve probleme ima, posebno od početka rata u Ukrajini.

„Od 2014. godine počele su političke i ekonomske migracije iz Rusije koje su u stvari bile vezane za početak rata sa Ukrajinom, odnosno aneksiju Krima i mešanje na Donbasu“, objašnjava za Nedeljnik Petar Nikitin, ruski advokat i antiratni aktivista koji u Srbiji živi već osam godina. „Već tada je mnogo Rusa počelo da dolazi u Srbiju jer su videli kuda ide zemlja, jer su videli rastuću propagandu nasilja, nacionalizma, diktature, teorija zavere, pad nivoa školskog obrazovanja, militarizaciju društva. U takvim situacijama, ljudi jednostavno krenu u potragu za boljim, sigurnijim domom, mestima gde će njihova deca imati bolju budućnost. Ljudi koji su te 2014. počeli da dolaze u Srbiju bili su uglavnom iz ruskih regija, znači ne iz Moskve i Sankt Peterburga, jer su oni koji su napuštali velike gradove uglavnom išli na Zapad zato što su imali više kontakata i novca. Njih više ima po Vojvodini i u Loznici nego u Beogradu. Naravno, prilivi Rusa u Srbiju nakon početka rata samo su se povećali, i to je ono što ja nazivam novom dijasporom.“

Međutim, ispostavilo se da za neke od njih ta „bratska“ zemlja baš i nije toliko bratska. Upravo Nikitin jedan je od prvih Rusa koji je to „selektivno srpsko gostoprimstvo“ osetio na sopstvenoj koži, kada mu je u julu 2022. prilikom povratka iz Portugalije na aerodromu „Nikola Tesla“ zabranjen ulazak u zemlju. Ta zabrana izdata mu je, kaže, po naređenju BIA, a kao argument je navedeno da je „na snazi zaštitna mera udaljenja, odnosno mera bezbednosti proterivanja stranca“. Ipak, kako je njegov advokat kasnije objasnio, takva mera zapravo nikada nije ni doneta jer bi nju mogao da donese isključivo sud, i to u postupku u kom bi pozvao i Nikitina i njegovog branioca da se izjasne o navodima.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 640

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.