„Ono što mi ljudi govore daleko je manje zanimljivo od onog što ne žele da mi kažu“, izgovara Entoni Hopkins, kao Sigmund Frojd u najnovijem filmu „Freud’s Last Session“. Ovaj film pored interesovanja za oca psihoanalize, vraća na razmišljanje i o psihologiji Frojdovog vremena. U kakvom okruženju je njegov um ulazio u um čoveka. Ali inspiriše i na promišljanje ne samo o tome kako se razvijala nauka o ljuskom umu, nego i kako se razvijao i menjao odnos čovečanstva prema psihološkim oboljenjima.

Ne tako davno, psihijatrija je bila rezervisana za „ludake“. Danas se koristi termin psihijatrijski poremećaj, dok se reč „bolest“ upotrebljava za psihijatrijska stanja. Nije čovek shizofreničar, on je čovek sa shizofrenijom. Koliko je trebalo da čovečanstvo shvati da psihijatrijskog pacijenta nije obuzeo đavo, da je on samo drugačiji od drugih.

Mnoge metode koje iz današnje perspektive deluju surovo bile su sasvim „normalne“ u kontekstu određenih vremena. Danas se ne koriste ni za najgora mučenja, ali – nekada su smatrane kao jedino rešenje. Šta krije istorija napretka psihijatrije?

Uz svaki primerak novog broja Nedeljnika dobijate magazin „Istorija“ na poklon

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.