Revolucionarni mislioci poput Fridriha Engelsa ili Roze Luksemburg zapitali su se o mogućim razilaženjima između nacionalističkih zahteva i imperativa klasne borbe. Suočeni sa istim pitanjem, Lenjin i Lav Trocki podređuju državne interese interesima proletarijata.

Solidarni u borbi Ukrajinaca protiv ruske agresije, pojedini levičarski aktivisti su pravo naroda na samoopredeljenje uzdigli na nivo apsolutnog načela. Oni koji tvrde da pripadaju marksističkoj tradiciji ne oklevaju da se na nju pozovu kako bi opravdali svoje angažovanje. Zapravo, poput Karla Marksa i Fridriha Engelsa i nekolicina revolucionarnih marksista nakon njih je postavila to pitanje prava naroda ne videći ga kao zahtev nepovrediv bez obzira na istorijske okolnosti.

Promišljajući o periodu revolucije i kontrarevolucije u Evropi sredine XIX veka, poznatom kao „proleće naroda“, Engels je objavio niz izuzetno jetkih članaka protiv težnji za nezavisnošću Slovena – Čeha, Srba, Moravaca, Rusina, Hrvata, Slovena –, težnji koje su Habzburzi iskoristili da bi ih usmerili protiv demokratskih revolucija u Austriji, Mađarskoj i Italiji: „Panslavisti (…) su bili suočeni sa strašnom dilemom: ili odustati od revolucije i poveriti carskoj monarhiji brigu da sačuva barem delimično nacionalnost, ili odustati od nacionalnosti i spasiti revoluciju (…). Sudbina revolucije evropskog istoka je tad zavisila od zauzetih stavova Čeha i Južnih Slovena (…). U odsudnom trenutku, u ime njihovih sitnih nacionalnih nada, izdali su revoluciju i isporučili je Petersburgu i Olomoucu.“ Prateći istu misao, Marks ističe: „U Beču su Hrvati, panduri, Česi, serežani i ostale dronjave ništarije iste fele ugušili nemačku slobodu i od tog trenutka car je sveprisutan u Evropi.“

Navedene tekstove Engelsa i Marksa je strogo kritikovao ukrajinski istoričar Roman Rosdolski zato što je Engels navodno želeo da uspostavi esencijalističku teoriju prema kojoj postoje narodi koji su po svojoj prirodi sposobni da dosegnu nacionalnu samoopredeljenost (Nemci, Poljaci, Mađari, Italijani) i, s druge strane, oni drugi koji, poput Slovena među kojima su i Ukrajinci i koje Engels kvalifikuje kao „narode bez istorije“. nisu. Međutim, ništa ne potvrđuje takvu izjavu. Engels se ograničio na konkretnu analizu konteksta koji je preovladavao u Evropi između 1846. i 1849. godine u trojnom odnosu: razvoja kapitalizma u to doba na istoku i jugu Evrope, sukoba klasa koji su otuda poticali i, najzad, mogućnosti pobuna, ustanaka i demokratskih revolucija kojih je u to istorijsko doba bilo puno, bez ikakve generalizacije van toga.

Instrumentalizacija

Roza Luksemburg je u tom pogledu bila jednako radikalna. Ona smatra da je, u kontekstu međuimprerijalističkih sukoba koji su vodili ka Prvom svetskom ratu, „odbrana domovine čista fikcija koja onemogućava celovito sagledavanje istorijske situacije u njenim svetskim okvirima. (…) U epohi razbuktalog imperijalizma, nema mesta za nacionalne ratove. (…) Male nacionalne države, čije su vladajuće klase igračke i saučesnici svojim klasnim drugovima iz velikih država, su samo pioni u imperijalističkoj igri velikih sila “.

Međutim, suprotno od onoga što se često tvrdi, Luksemburgova se uopšte nije protivila načelu prava naroda na samoopredeljenje. U kritici socijaldemokratije s početka Velikog rata, precizira: „Istina je da socijalizam svakom narodu priznaje prava (…) da slobodno raspolaže sopstvenom sudbinom. No, pravo je ismevanje socijalizma prikazati današnje kapitalističke države kao izraz tog prava na samoopredeljenje “. Potom, 1918. godine, komentarišući neposredne posledice rata piše: „Ideja klasne borbe jasno kapitulira pred nacionalnom idejom (…) Nacionalizam je popularan. Sa (…)

Ceo tekst pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.