400 miliona glasača, 28 zemalja, četiri izborna dana: Počeli izbori za Evropski parlament

0
Foto: Profimedia

Oko 400 miliona Evropljana iz 28 zemalja članica EU od danas do nedelje biraće svoje predstavnike za Evropski parlament u narednih pet godina.

Prvi na glasanje izlaze Holanđani i Britanci, dok će u najvećem broju država članica evropski izbori biti održani u nedelju, 26. maja.

Pola sata nakon početka glasanja u Holandiji, birališta su otvorena i u Velikoj Britaniji, koja se i dalje bori sa planovima da napusti Evropsku uniju i pitanjem opstanka premijerke Tereze Mej, prenosi AP.

Velika Britanija će ponovo imati 73 mesta u parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačenja iz EU.

Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705 pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicama.

Izbori, koji traju četiri dana, pokazaće kakav je odnos snaga između pristalica dublje integracije i evroskeptika, koji traže veća ovlašćenja za svoje nacionalne vlade.

Prema procenama analitičara i istraživanju javnog mnjenja u EU, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće, ali i najstarije snage evropskog desnog i levog centra i dalje određivati parlamentarnu većinu.

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika.

Za njom dolaze Socijal-demokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postojećeg saziva), Alijansa liberala i demokrata ( ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Pored pada broja tzv “tradicionalnih stranaka”, očekuje se da u devetom sazivu Evropskog parlameta stranke krajnje desnice osvoje više mandata.

Poslednja istraživanja govore da bi politička grupacija Evropa nacija i sloboda (ENF) na čelu sa poslanicima francuskog Narodnog fronta Mari Le Pen moga da ovoga puta dobije 62 poslaničkih mesta u odnosu na 37 iz postojećeg saziva.

I pored vidnog jačanja populista i porasta njihovog broja u Evropskom parlamentu ne očekuje se da to u većoj meri utiče na sam rad Parlamenta kako zbog i dalje jakih stranka “centra” tako i zbog ideološke podeljenosti među populistima koji ni u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta nisu mogli da formiraju veću i uticajniju koaliciju.

Odnos snaga u Evropskom parlamentu zavisiće i od izlaznosti na evropske izbore.

Analitičari procenjuju da populisti imaju “relativno stabilnu bazu” glasača od oko 10 procenata i da bi ostale stranke trebalo da više rade na predizbornim kampanjama kako bi animirale Evropaljane koji su svake godine sve manje zainteresovani za evropske izbore.

Od prvih izbora 1979. godine kada je procenat birača bio i najviši 62 procenta, na prethodne izbore za Evropski parlamen izašlo je 43 odsto onih koji imaju pravo glasa u EU 28.

U Slovačkoj je iste 2014. godne na evropske izbore izašlo tek 13 odsto birača.

Iako u sedištu EU u Briselu naglašavaju činjenicu da sve više Evropljana veruje da njihov glas “pravi razliku” u sistemu donošenja odluka u EU, pojedina nacionalna istraživanja govoro suprotno.

Tako tek svaki četvrti Nemac zna ko je vodeći kandidat najveće Evropske narodne partije iako je u pitanju nemački kandidat Manfred Veber.

Pored vrlo različitih predizbornih kamapanja koje se vode u 28 država članica odnosno različitih tema koje su domiraju kampanjama Evropljani su tek nedelju dana pred izbore mogli da vide sučeljavanje šest vodećih kandidata političkih grupacija.

Pored već pomenutog konzervativca Manfreda Vebera koji slovi za najjačeg kandidata i za mesto budućeg predsednika Evropske komisije, u debati su se našli prvi sa liste socijaldemokrata Frans Timermans, Margaret Vestager ispred Liberala i demokrata, Ska Keler predstavnica Zelenih kao i češki poslanik Jan Zahradil i većini Evropljana relativno do potpuno nepoznati Niko Kue ispred Evropske levice.

Po inauguraciji novog saziva Evropskopg parlameta, zakazanoj za 2. jul, parlament će krenuti u izbor novog predsednika Evropske komisije, a tokom septembra i oktobra odvijaće se i debate evropskih poslanika sa kandidatima za nove komesare koji bi trebalo da stupe na dužnost početkom novembra u okviru novog saziva Evropske komisije. Pored toga što odlučuje ko će da sedi u Evropskoj komisiji, uz mogućnost procene rada komesara pa i raspuštanja cele Komisije, Evropski parlament ima ulogu da usvaja zakone koje predlaže Evropska komisija, a odborava Evropski savet.