Željko Pantelić me je pozvao u svoj podkast povodom 100 dana Trampove vlasti; to polako postaje tradicija, tako da ćemo ovog petka da pokušamo da napravimo i lajv. Uključite se, petak 19.00, YouTube kanal Velike priče, Pantelićev Georeport. I taj deo ću ostaviti za petak, iako sam za praznike odgledao „Vijetnam“ na Netfliksu (još jedan jubilej, 50 godina od kraja rata), i uživao u dugo čekanom intervjuu Donalda Trampa za The Atlantic, njemu najneprijateljskiji medij.
Jedan zaključak tu je važan za našu situaciju, koja se naglo promenila u ponedeljak uveče, kada su studenti i zvanično zatražili izbore, a koja je srušila i koncept za ovu kolumnu (kao i već nacrtanu naslovnu broja, sa Danom pobede)… Mene je tu šokirala jedna stvar, iako sam sve oko Mi Laja, i nadalje posložio u svojoj glavi: činjeniuca da je kada je policija pucala na studente, ubila četvoro, i ranila mnogo više, javno mnjenje u Americi – to odobravalo?! Nisam znao to. Šokantno mi je bilo. I Nikson koji je zato posle toga rekao „pa hteli su u politiku“?!
Mnogo se toga promenilo u ovih 50 godina. Srećom. I valjda niko više ne može da puca na studente. Osim u klasičnim diktaturama.
Ali konzervativizam je i dalje najjači, i kad Tramp na Menhetnu dobije ispod 10 odsto, u DC-ju manje od tri, što su već Vučićevi izbori na severu Kosova, onda je pitanje kako opozicija može da dobije izbore dok ne dobije Beograd, posebno što sebe zove građanskom.
I meni je to okej u Americi, ne mogu ljudi u papučama u Kaliforniji o svemu da odlučuju. Niti su statistike tako jasne, ni crvene Amerike, nenaseljene, ni popular vote-a, koji je i na prethodnim izborima više na drugoj strani kad skineš Kaliforniju.
Ali to je sistem. Demokratije. I konfederalizma, zbog kojeg smo mi zapalili Jugoslaviju. Ono što su ovi klinci promenili. Krenuli sa šetnjama do najmanjih mesta. Zato mislim da njih niko ne može da dobije na izborima. A očigledno to misli i predsednik, „Hoćete izbore, dobićete ih kad god hoćete“, pošto je inače nejasno zašto ih već nije raspisao…
Opozicija s druge strane mora da prihvati realnost, od ove Beograd-Srbija, koju sam pominjao, do te da jedino studenti mogu da promene narativ, pa makar posle tih izbora bili sto puta uplakaniji nego posle onih pešačenja.
TEKST PROČITAJE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
