RAZMERE OVE PRIČE. U zapadnom delu Sibira, onom najbližem evropskom kontinentu, boravio sam čak tri puta. Dabome, bio sam upućen u geografiju, ali se moje ukupno predznanje ispostavilo kao nedovoljno veliko – sve je tamo gotovo nepregledno. Uobičajene razmere ne bi trebalo imati na umu.
Recimo, jednog dana mi predložiše da odemo na izlet u Toboljsk, staru prestonicu Sibira, mesto odakle su namesnici vladali u ime careva, a ovi su pak Rusijom vladali u ime Gospoda. Ispostavilo se da je u pitanju put od gotovo šest sati u jednom pravcu, ako se ne računa zastanak za koji sam zamolio da bih na nekom odmorištu razgledao tezge sa usoljenim, meni nepoznatim vrstama riba. One manje su bile naniskane na zašiljene prutiće probodene kroz oči. Za tezgama inače nije bilo ljudi, niti sam gde uokolo, u cičanoj ravnici, primetio njihove kuće. Kupci su novac ostavljali ispod kamenice, krajevi banknota su lepršali.
CEO TEKST ČITAJTE U SRETENJSKOM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 9. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
Tagovi
