“Žurim da preselim dete. Ne dam bre, ni dan više”: Kristina Kovač o odlasku u zemlje i životu u Švedskoj

18
Foto Screenshoot

Kristina Kovač, muzičarka koje je pre nekoliko meseci otišla u Švedsku i na Tviteru redovno deli iskustva iz Stokholma, koji je sada njena adresa, poslednjom objavom je objasnila kako izgleda njen život u inostranstvu. Kristina je bila iskrena o tome koliko joj nedostaje porodica, kako joj je teško na poslu, ali da je i pored toga, “daleko od trošenja dragocenog vremena” u Srbiji u koju, sudeći po objavi, ne planira da se vrati, već će i porodicu uskoro preseliti u Stokholm.

“Znate šta, ja sam bre super. Došla sam u Stokholm bez igde ikoga, bez posla i bliskih prijatelja, i evo me 4 meseca kasnije, vraćam se sa posla u 20 h, mrtvosana jer sam imala tesan rok za neki data collecting i labeling koji radim bez dana iskustva u IT industriji. Jedina veza – višegodišnji rad sa muzičkim softerima. Evo me, spucala iks fajlova za 5 dana, i to sve u PMS-u, idem da spavam pa ujutro nazad u ofis. Dete mi krenulo u peti razred u Beogradu, bez mame, čovek mi vene u odvojenosti, Micka molim boga da ne capne u međuvremenu babica moja petnaestogodišnja slatka… Žurim, žurim da dostignem mesečni budžet da preselim dete… E pa, samo jos jednom neko da mi krene sa onom pričom – razmažena, sve na tacni oduvek, samo se nešto žali.”, napisala je Kristina na Tviteru.

“Put koji sam prešla i koji svakodnevno prelazim je težak. Dugo sam ga planirala i radila na tome da ga ostvarim. Znam zašto sve to, za koga i protiv čega. Stičem nova saznanja o sebi i svakim danom sam sve bliže zarivanju lica u Tarin vratić… Ovde. Daleko od psihološkog eksperimenta u kom živimo poslednjih iks godina, daleko od trošenja dragocenog vremena i energije na pokušaj dostojanstvenog zivota pod tuđom dijagnozom. Ne dam bre, ni dan više”, napisla je Kristina Kovač.

18 KOMENTARA

  1. Samo se pitam kad nam je promaklo kloniranje ovog nesveta koji zavlada Srbijom? Neko pise kako nema nigde druzenja ko kod nas, druzenja, smeha….. svasta, ko hoce da se druzi uvek sebi nadje druga. U Srbiji se ljudi hrane zadrugama, parovima, i bezglavom hordom zaludjenika koji veruju da je dobro nesto sto je oduvek bilo lose, niko ko je rastao uz radikale nije vredan ni pomena a ne upravljanja zemljom. Toliko je strasno i sve strasnije, vise ne osecam nista a to stanje mi je najgore, ubijaju nas svakim danom, mozak nam je ispran do te mere da cestitke onima koji su sacuvali snage za beg iz ove rupetine u koju se sve urusilo…..

  2. Uvek je bilo, jeste i bice odlazaka tamo gde mislis da ce da ti bude bolje. Svima koji idu srecan put i lep zivot zelim. Nije nikakava katastrofa vec normalna pojava.

  3. Kakvi komentari…..strašno….ova matora baba što kaže da treba bežati, kad je tamo negde super što je sin nije poveo sa sobom, već će da se leči u našim lošim bolnicama, ili će super sin da je strpa u super privatni starački dom…..Neka ide ko želi….svako ima svoj izbor…

  4. Eh moja Kristina, isto sam tako mislila, kad evo posle dve godine jedva sam čekala da se vratim svojoj kući, da vidim svoj divni narod, lep narod, čist narod.
    Jedva sam čekala da se vratim svojoj kući gde mogu da jedem gde hocu, kad hocu, šta hocu, bez da mi neko tamo odredjuje kad sam gladna.Italija je bila moja zemlja snova, otišla sam u Milano i razočarala se najstrašnije u sistem u ljude u način života.Platu sam davala na stan, celu i to je katastrofa. Nije mi bio cilj da odem u neku selendru pored Milana, živim tamo i putujem 3 sata vozom do grada i onda pričam kako živim preko u Milanu, već sam želela da živim blizu posla koji je bio u centru Milana, jer bih u suprotnom plaćala voz više nego sto plaćam stan.
    Italija više nije Italija o kojoj sam ja maštala, uvek si tamo stranac, ma koliko dobro poznavo jezik i imao njihovo drzavljanstvo.Nigde nije kao u mom Beogradu, u mojoj Srbiji.Nigde nema tog humora, druženja, bliskosti i empatije kao ovde, nije poenta u životu zaraditi brdo love jer to nije garancija za sreću, mora čovek oko sebe imati pozitivne ljude, prijatelje, druženja, smeh, porodicu…najteže je ostati ovde ali zato je i najlepše!

  5. Da, najlakše je pobeći, bez borbe za svoju zemlju, za parče neba pod ovim suncem, za ovu tvrdu koru leba… Zašto li leže uspokojeni svi Oni koji su život dali za sve to, u svakom gradu grobnica na pretek. Kome Ovo ostavljamo, tuđinu, nesvetu… Da, bićeš sretna dok te ne sustigne ona čuvena…Sunce tuđeg neba…

    • I ovde smo pod suncem tuđeg neba. Šta imam ja sa ovom hordom glavoklimača i uhleba? Njima sve ovo pripada, brojni su sve im je pod šapama. Da Vas vidim kad Vam, daleko bilo, najbliži oboli od teške i smrtonosne bolesti, kad krećete da molite, plaćate, vučete za rukav, tražite neki kontakt da Vam najbliži ne bude otpisan, ne čeka tri meseca na operaciju i još dva na hemioterapiju. Nemoć je ogromna, a sistem se ogoli u potpunosti. Preci bi se stideli potomaka, a tuđini bi bolje upravljali zemljom.

  6. Нормалну Државу стварају Нормални људи!

      • @Mitke – Na primer ako imate pasoš EU tada od prvog dana boravka u Švedskoj imate pravo da radite, za početak možete živeti u kući ili stanu sa više stanara “shared house” i to se nađe na internetu… Ako imate samo pasoš Srbije onda isto postoji mogućnost dobijanja radne dozvole i to treba da vidite sa poslodavcem. Posao se traži na razne načine npr preko interneta, za nas problem je nepoznavanje švedskog jezika. Uopšteno bolje je pronaći posao preko interneta pa onda otputovati nego otići bez nađenog posla.

  7. Svaka cast!!! Srbija je zemlja iz koje ne treba odlaziti nego bezati. Nema sanse za ikakav boljitak jer smo mi narod koji stalno bira pogresne , pokvarene i korumpirane. Nazalost mnogo sam stara da bi pobegla al sam zato sama jer mi je sin to uradio a za mene je kasno, zivot je prosao u nadanju . Treba izbrisati ovu zemlju iz secanja i krenuti dalje jer imamo samo jedan zivot koji su vecini oduzeli. Stalno nas obasipaju lazima da ce nam biti bolje a nama nije bolje vec je samo onima na vlasti i u vlasti dobro .
    Bezati, bezati , bezati sto dalje i sto pre

    • Pa , dobro… lepo je to sto vam je sin otisao i vas ostavio. Samo, jeste li se pitali koliko godina ce biti potrebno vasem sinu da izgradi taj normalni zivot o kojem pricate? Da vam ja kazem. Decenije i ceo zivot …

  8. Blago tebi, a narocito tvom detetu koje ce rasti u normalnoj zemlji – ne daj se, mozes ti to!
    A vi ostali – sta cekate? Evo cak je i limun pojeftinio na akciji, pa vise ni to nemate kao izgovor!

Comments are closed.