Tima je legenda i mit i nesvakidašnji lik. Izlazio je u čuveni klub „F“ na Filozofskom gde su se okupljali osamdesetih godina pretežno beogradski hipici. Reći će mi u razgovoru pred intervju da i dalje sluša tu muziku. Išao je u Matematičku gimnaziju, davao časove matematike klincima. Davao je kao navijač krv (u Maksimiru), mladost, a i pluća. Sada nam daje odličnu autobiografiju u kojoj je sve: i koreografija, i tuče širom Jugoslavije, ali i Arkan, protesti protiv Miloševića, Peti oktobar, današnja gostovanja…
Odlične su i iskrene tvoje opaske iz onoga doba, na primer kada kažeš da nisi hteo uz Arkana, a nisi bio lud ni da ideš protiv Arkana?
Meni je Slobodan Milošević bio opsesija u to vreme. Negativna opsesija. I sve što je imalo veze s Miloševićem me je odmah odbijalo. Znao sam ko je Arkan, da je pripadnik Službe državne bezbednosti, i ja nisam hteo da imam veze s tim. A opet, bio sam svestan da protiv toga ne mogu. Da sam jedan mali čovek koji ne može protiv toga. Nisam ni bio u tim vodama. I tako sam se povukao sa stadiona.
I niko to nije zamerio?
Nisam imao i nemam ni sada zbog toga problem. Svi ti moji drugovi su išli u rat. Ja sam sa Crvkom i dan-danas dobar drug, a on je bio u Arkanovoj gardi i još je bio ranjen. Čujemo se i danas redovno. Ni Arkan nije ništa loše o meni pričao. Govorio je: „Daj zovite Timu da dođe. On je naš čovek.“ Ali ja nisam želeo da imam s tim veze.
Ceo intervju objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
NAPOMENA: Naredni broj Nedeljnika izlazi 5. maja
Tagovi
