Zla princeza bez princa, Klintona i žabe konačno je osuđena, ali bi Pandorina kutija tek trebalo da se otvori: Šta zapravo znači presuda Gilejn Maksvel

0
(Beta/AP Photo/Dominique Mollard, File)

Vest da je Gilejn Maksvel proglašena krivom po pet od šest tačaka optužnice u kojoj je detaljno opisano kako je delovala i šta je sve decenijama radila madam milijardera Džefrija Epstajna, obradovala je mnoge koji ne veruju u bajke – jer u njima uvek ima veštica i vila – ali veruju da postoji hepiend. Iako niko nije srećan.

Suđenje je trajalo mesec dana, ali kreiranje dokumentacije protiv Maksvelove godinama, a konkretno su četiri žene iznele detalje o seksualnom zlostavljanju iako je bilo mnogo više zlostavljanih devojaka od kojih su neke imale samo 14 godina, dok su na prelazu dva veka u Epstajnovim raskošnim vilama na Floridi, u Njujorku i Nju Meksiku, trpele torturu milijardera i njegove klike.

Kada je Epstajn izvršio samoubistvo u zatvorskoj ćeliji, mnogi su ostali u strahu da će pravda ostati nezadovoljena. Porota je većala punih pet dana pre nego što je proglasila Maksvel krivom. Ako je pravdu posle svih zala koje su devojčice preživele uopšte moguće zadovoljiti.

Postoji verovatnoća da će Maksvel provesti dugi niz godina u zatvoru, što je ishod koji odavno traže žene koje su se godinama borile da Gilejn Maksvel odgovara zbog svoje uloge u podvođenju Epstajnovih mladih žrtava – seksualnom zlostavljanju u kome je ponekad i sama učestvovala. Možda i važnije od toga biće podsećanje na biografiju obojenu zlom i bolom koji je godinama bilo nemoguće dokazati.

A sada, konačno, ima i sudsku potvrdu.

“Na pozlaćenom poslužavniku strave”

Najdraža ćerka tajkuna čitavog života sanja platinu i sjaj. Ima svoje čekliste malih i velikih snova, sanja male i velike liste onih kojima je promenila život i nada se da se njen nikada neće promeniti. Ali se promeni. Dogodi se nesreća, njen bogati otac nastrada i čitava (krhka) konstrukcija snova poput pocepanog jedra prestaje da bude važna bez vetra u leđa. Princeza na zrnu graška tako ostaje nesnađena i sama.

Ako bismo tajkuna zamenili carem, njegovu ćerku načinili princezom, a od snova o uspešnim biznis modelima i ostvarenim ciljevima stvorili “samo” konstrukciju srećnog života – u pitanju bi bila bajka. I princezi bi u nevolji, ako ne princ, pritrčala žaba koja će se pretvoriti u princa.

Ako tajkuna ne pretvorimo u cara, njegovu ćerku ne preobrazimo u princezu već i dalje govorimo o tužnoj, nesnađenoj, mladoj ženi zaustavljenoj na putu ka velikim snovima, kojoj je pritrčao Džefri Epstajn, njen princ i žaba svih drugih žena, onda je ovo priča o Gilejn Maksvel.

Gilejn je bila omiljeno dete tajkuna Roberta Maksvela, studirala je na Oksfordu pre nego što se osamdesetih preselila u London kako bi osnovala Kit Ket klub, mrežu moćnih žena. Sve je išlo kao po loju, a onda se Robert Maksvel 1991. udavio, nakon pada sa jahte.

Tek po njegovoj smrti utvrđeno je da je Robert opljačkao penzioni fond svojih radnika, a zakon i unesrećeni ljudi su došli po svoje. Gilejn je pobegla u Njujork ostavivši za sobom dotadašnji život sa namerom da počne novi. Baš tada se zaljubila u Epstajna i tako je počela priča na čijem koncu neće biti sreće.

Na pozlaćenom poslužavniku isprva je dobila život kakav je zamišljala – luksuz, stan na Menhetnu, putovanja širom sveta, kažu i Klintona kao ljubavnika – ali je zauzvrat, na istom tom poslužavniku morala da ponudi ono što je Epstajn, taj prljavi milijarder i perverznjak, najviše želeo.

Devojčice koje su dovoljno odrasle da umesto o plišanim igračkama razmišljaju o budućnosti i nedovoljno odrasle da bi mogle da se suprotstave onima koji tu budućnost žele da im upropaste.

Brojne Epstajnove žrtve potvrdile su da je Gilejn Maksvel bila “madam” – da je pravila selekciju, regrutovala i obučavala premlade devojke za zadovoljenje najpoganijih potreba čoveka kojem je dugovala. I ne samo njegove.

Epstajnova priča je priča o putevima luksuza i neumerenog bogaćenja, o životu bez izazova i stresa, o nedostatku pravih egzistencijalnih i ljudskih uzbuđenja, o praznini koju je potrebno ispuniti nečim. Priča o čitavom nizu sličnih Epstajnu koji su tu prazninu želeli da ispune nečim što je loše, zabranjeno, nečovečno.

Princ Endrju, Bil Klinton i društvo mraka

Ko je sve učestvovao u prljavim scenarijima koje je pisala i sprovodila Gilejn Maksvel, a u kojima je uživao Epstajn sa prijateljima, raspetljavaće se godinama i verovatno nikada do kraja neće ostati raspetljano.

Mnogi su se “vadili” na to da su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, ali su tim “argumentima” samo sekli granu na kojoj su sedeli.

Neki su i “mudro” ćutali. A pričali su tužioci.

Dokumenta koja je objavio sud u Njujorku govore o jednom od ugovorenih susreta koji se odigrao na privatnom Epstajnovom ostrvu na Devičanskim ostrvima.

Navodi se da je Epstajn primorao devojku, koja je u sudskom procesu poznata kao Džejn Do br. 3 ali joj je pravo ime Virdžinija Roberts, da „uradi sve što princ od nje zahteva i da mu posle raportira sa detaljima seksualnog zlostavljanja“.

Princ je princ Endrju, sin kraljice Elizabete II.

Epstajn je, navodno, podvodio devojku i nudio njene seksualne usluge moćnim ljudima kako bi im se „dodvorio i iskoristio to za svoju poslovnu, ličnu, političku i finansijsku dobit, kao i da dođe do potencijalno inkriminišućih informacija kojima bi mogao da ih ucenjuje“.

Osim toga, dokumenta takođe sadrže i tvrdnje da je princ Endrju pokušao da lobira u SAD za Epstajna kako bi milijarder dobio što povoljniju nagodbu u sudskom procesu koji je uključivao prostituciju dece iz 2008. godine.

Usluga za uslugu.

Tvrdi se takođe da se u još neobjavljenim dokumentima navodi da je Virdžinija Roberts tri puta bila primorana da ima seksualan odnos sa princom Endrjuom – na ostrvu, ali i u stanovima u Londonu i Njujorku čija je vlasnica bila Gilejn Maksvel.

Preciznih datuma o navodnim dešavanjima nema, ali se tvrdi da je Gilejn Maksvel prvi put prišla Virdžniji Roberts 1999. godine, kada je imala 15 godina.

Princ Endrju je uživao da u svemu tome deluje zajedno sa nekim profesorima sa Harvarda, poznatim biznismenima, a sve je njih u svojim avionima okuplja Epstajn. Tako su žrtve u avionima sretale i Donalda Trampa, ali i Bila Klintona.

Bilova najbolja prijateljica – Gilejn

Bil Klinton je optužen da je imao aferu sa Gilejn Maksvel tokom putovanja na koja su išli avionom Džefrija Epstajna, prema eksplozivnom svedočanstvu u knjizi objavljenoj po samoubistva koje je milijarder izvršio.

Detalji navodne afere između Klintona i Maksvelove opisani su u knjizi “Misteriozna smrt Džefrija Epstajna”.

U odlomku knjige, koju je objavio Njujork post, izvori su rekli da je Klinton imao seksualne odnose sa Maksvelovom tokom putovanja avionom Epstaj Lolita Ekspres i da ju je posećivao u njenoj kući na Menhetnu.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država negirao je da je imao aferu sa Makvsvelom.

On je uvek tvrdio da ne zna ništa o Epstajnovom zlostavljanju mladih devojaka. Gilejn nije morala ništa da tvrdi.

Ko bi to, zaboga, radio?

Iz straha, zbog dužnosti, iz zle namere ili zbog nečega što ćemo tokom njene odbrane možda tek saznati – nije ni važno.

Za takvu ulogu koju je u dečjim životima i njihovom uništavanju igrala Gilejn Maksvel moguće je – iako je jednako strašno i još strašnije – dati i vrednosno-racionalno objašnjenje.

Izbori 2016. godine, na kojima je 53 odsto belih žena glasalo za čoveka koji je prethodno optužen za seksualni napad na drugu ženu (Tramp, da, onaj iz aviona), pokazuje da jedna grupa žena svoje ekonomsko blagostanje stavlja ispred solidarnosti ili dobrog odnosa prema drugim ženama, objašnjava Atlantik.

Usput, potrebno je da žena sa takvim stavom bude i jako zla.

Svaka bajka ima jednu zlu princezu. To je ona koja nije upoznala princa, nije zgazila na žabu i nije se ubola na ružu. Ona koja seiri kada neke druge princeze pate jer su im snovi uništeni.

Ipak, nejasno ostaje kako neko ko je gledao kako mu se snovi ruše pred očima, može da organizuje i posmatra uništavanje snova nekih drugih devojčica.

Zašto bi neko to činio?

Ko su bili njeni klijenti pored Epstajna?

Pitanje iz gornjeg reda mnogo je važnije od svih drugih analiza.

Neophodno je da nakon Epstajnovog samoubistva i presude kojom je dokazana krivica Gilejn Maksvel Pandorina kutija bude u potpunosti otvorena i da se osim pojedinih profesora sa Harvarda, Klintona i Trampa, kao i princa Endrjua proširi spisak onih koji su uživali na Devičanskim ostrvima, na Floridi u Nju Meksiku, bilo kada i bilo gde, čineći zlo nedužnim devojčicama.

Nema više skupih putovanja, luksuznih aviona i pretvaranja krhkih tinejdžerki u nečije seksualne igračke.

Nema više ni pažljivo upakovanih simpatija za te “nemirne oči Gilejn, dok je na Oksfordu flertvoala sa Borisom Džonsonom”. Nema više ničega. Osim potrebe da se otkrije istina o svim zlostavljačima.

Ona koja je zadovoljavala njihove najniže i najgadnije porive, ostavljena je po prvi put u životu sama i nesnađena. Bez princa, Klintona i žabe. Tako je konačno osuđena za sva zla koja je počinila.