Zidojče cajtung: “Srbija okreće leđa Putinu”

0
EPA-EFE/IGOR KUPLJENIK

Srbija i Bugarska imaju bliske veze s Rusijom, ali to se menja. Jugoistočna Evropa se udaljava od Putina, piše „Zidojče cajtung“, uz ocenu: „Hod po žici za Vučića postaje sve delikatniji.“

Malo je nedostajalo da Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, ponovo bude sprečen da podnese svoj izveštaj u Ujedinjenim nacijama o „zabrinjavajućoj situaciji u zemlji i sve češćim pokušajima destabilizacije od strane rukovodstva bosanskih Srba, a uz podršku Moskve“, piše Zidojče cajtung. Prošle srede, Moskva je to ponovo želela da spreči, ali za takav predlog nije bilo većine u Savetu bezbednosti, prenosi Dojče vele.

„Šmit je dobio reč i ovoga puta mogao je da iznese svoja opažanja: da je ’ustavni poredak BiH ugrožen’, na primer, planovima Republike Srpske da formira sopstvenu poresku upravu, pravosuđe i sopstvenu vojsku. Gledano na duže staze, to bi de fakto trebalo da dovede do otcepljenja i, kako strahuju mnogi posmatrači, ponovo otvori krvave rane u regionu.“

Šmit odlučan

„’Dejtonski sporazum će se odlučno braniti’, rekao je Šmit. „Nećemo mirno da sedimo i gledamo kako drugi uništavaju 26 godina mira, stabilnosti i napretka’“, citira nemački list visokog predstavnika.

U tekstu se naglašava da je Šmitov govor u UN naišao na odobravanje prisutnih – izuzev predstavnika Rusije i Kine. Pa čak je, piše autor, i predstavnik Srbije „priznao teritorijalni integritet susedne zemlje“. „Toliko jedinstva retko se pokazuje u odnosu prema BiH“, ocenjuje list iz Minhena.

Zidojče cajtung navodi da je „Milorad Dodik, vodeći političar bosanskih Srba, jedan od poslednjih iole pouzdanih saveznika koje Kremlj ima u jugoistočnoj Evropi. Ali upitno je koliko on zaista može da postigne svojim provokacijama. Predsednik susedne Srbije, Aleksandar Vučić, jedan je od njegovih najvažnijih partnera u regionu. Ali Vučić, u najmanju ruku ka spolja, ne pokazuje da pruža podršku Dodikovim secesionističkim igrama, verovatno i zato što zna da bi time značajno oslabio svoj sopstveni položaj u Evropi.“

Vučić na tankoj žici

Vučićeva vlada već dugo vodi politiku „klackalice između Zapada i Istoka“. Ona i dalje odbija da se pridruži evropskim sankcijama Rusiji. S druge strane, podseća nemački list, ta zemlja je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje napadački rat protiv Ukrajine. „Hod po žici za Vučića postaje sve delikatniji: on već dugo održava poseban odnos s ruskim predsednikom Putinom koji ga snabdeva gasom i podržava u sprečavanju međunarodnog priznanja bivše srpske pokrajine, Kosova, kao suverene države.“

Zidojče cajtung ukazuje da se i tradicionalno prorusko raspoloženje u medijima bliskim vladi nedavno promenilo – otkako je Putin tokom nedavne posete generalnog sekretara UN Antonija Gutereša Moskvi ukazao na navodne sličnosti između separatističkih područja u istočnoj Ukrajini i Kosova. „To sa srpske tačke gledišta nemoguće poređenje koštalo je Putina velikog gubitka simpatija“. To Vučiću „olakšava unutrašnjepolitičko okretanje ka EU“.

Ipak, prenosi nemački list, Vučić je u ponedeljak je izjavio da će sankcije Rusiji izbegavati „što je moguće duže“. Zbog takvog kursa Srbija očigledno gubi mnogo novca od zapadnih investitora, ocenjuje Zidojče cajtung i prenosi da su se potom i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i predsednik Skupštine Ivica Dačić javno izjasnili za ulazak u Evropsku uniju.

Primer Bugarske

Kao primer da okretanje od Moskve „ne vodi nužno u propast“, Zidojče cajtung u istom tekstu navodi Bugarsku, koja se donedavno smatrala najbližom saveznicom Rusije u EU. Aktuelna vlada premijera Kirila Petkova prekinula je tu tradiciju, usprotivila se Kremlju, i za to je kažnjena zavrtanjem slavina gasa iz Rusije.

Ali, „Bugarska zna kako sebi da pomogne. Ona sada sve više kupuje gas preko Grčke i ubrzano se dovršava dugo planirani gasovod između te dve zemlje. Bugarska može da dobije velike količine tog energenta iz Azerbajdžana, a i iz SAD“, piše nemački list.