Zet iz snova, političar iz udžbenika, uvek iznad proseka: Proboj Pita Butidžidža i zalog za budućnost

0
Foto: Profimedia

“Moje prezime je vrlo uobičajeno. Na malom ostrvu Malti, sa kojeg potiče moj otac i nigde više na svetu.”

Ako ni po čemu drugom, Pita Butidžidža su lako prepoznavali po prezimenu.

Nakon pobede u Ajovi, na prvom glasanju za demokratsku nominaciju pred predsedničke izbore u Americi, govorilo se i o njegovim drugim prepoznatljivim karakteristikama. O svemu onome što bi moglo da ga dovede do demokratske nominacije za predsedničke izbore.

Međutim, danas je objavljeno da se Butidžidž povukao iz trke. Posle ostvarene, ne tako male, pobede – konačno se o njemu više zna i ostvario je proboj na najveću političku scenu, izborivši se za važnu ulogu u stranci u budućnosti.

Pit Butidžidž je pravi sin svojih roditelja. Uglađeni tip sa kravatom, odrastao u profesorskoj kući. Njegov otac, školovan da bude jezuita, svoju sekularnu karijeru gradio je na Univerzitatu Notr Dam, kao profesor književnosti.

Kao tinejdžer, Pit je dobio nagradu Kenedijeve predsedničke biblioteke za najbolji esej. Pisao je tada o Berniju Sandersu kao jednom od dvojice nezavisnih političara u Kongresu.

A onda je upisao Harvard, istoriju i književnost. Naravno da je postao predsednik studentskog parlamenta. I kada je završio fakultet, naravno da je primljen u Phi Beta Kappa, najstariju akademsku organizaciju u Americi. U međuvremenu je stigao da bude i istraživač pripravnik u NBC News Čikago, konferencijski direktor Koen grupe, radio je i u kampanji Džona Kerija 2004. godine.

Otišao je i na Oksford, na odsek za filozofiju, ekonomiju i politiku. Bio je nakon toga, nekoliko godina i deo američkih vojnih snaga, proveo je u Avganistanu sedam meseci.

Sve po standardima, uvek iznad proseka, zet iz snova i političar iz udžbenika.

Na političkoj mapi zabo je zastavicu 2011. godine kada je postao gradonačelnik Saut Benda u Indijani. Tokom prvog mandata suočio se sa optužbama za rasizam, lako je uspeo da ih neutrališe.

Kada su u Indijani bili pripremani zakoni kojima su bila ugrožena prava homoseksualaca, Butidžidž se u javnosti deklarisao kao gej i pružio podršku LGBT populaciji.

Posebnu pažnju je privukao njegov plan za trošenje novca, a grad je imao sve stabilniji budžet. Njegovi lokalni uspesi prelili su se na njegovu političku ulogu na nacionalnom nivou.

Pravo na abortus, pridavanje posebne pažnje klimatskim promenama, legalizovao bi marihuanu na “kanadski način”, ukinuo smrtnu kaznu, rat u Avganistanu smatra pravednim ali danas ne bi koristio oružane snage, a u obrazovanje bi uložio 700 milijardi dolara — to su stavovi koje zastupa uz veliku energiju.

Nakon trijumfa u Ajovi, drugoplasirani kandidat Berni Sanders krenuo je u ofanzivu protiv Butidžidža. Optužio ga je — to je po shvatanju nekih demokrata zaista optužba — da je novac za kampanju prikupio od najmanje “40 milijardera”.

“Mi se borimo protiv Volstrita. Protiv osiguravajućih kompanija. Protiv farmaceutskih firmi. Protiv industrije fosilnih goriva. Protiv vojne industrije”, rekao je Sanders odmah posle toga.

Frenk Bruni je, ipak, 2016. godine u Njujork tajmsu napisao da će “taj mladi Butidžidž biti prvi gej predsednik Amerike”.