Željko Obradović, doskorašnji trener KK Partizan i najveći evropski košarkaški stručnjak svih vremena, ličnost je godine u izboru redakcije Nedeljnika.
U ovakvim izborima teško je odmaći od „najskorijeg trenutka“, ali nije ovde reč o halabuci koja se u novembru digla zbog njegove ostavke, ni o hiljadama ljudi koji su zbog njega došli na aerodrom i bili spremni da krenu kuda god ih on povede. Nije reč o nesvakidašnjoj – na prvom mestu autentičnoj – podršci jednom čoveku, koji je to svojom karijerom sigurno zaslužio, što ne znači da ju je i očekivao.
Ovde je mnogo više reč o tome da on tu podršku i svoju poziciju neprikosnovenog, makar u navijačkom svetu oko Košarkaškog kluba Partizan, nije hteo da zloupotrebi.
Javno je podržao studente u okruženju u kom uprava kluba to svakako nije očekivala i pokazao lični kredibilitet, koji jeste svakako važan, a još važniji u društvu u kome je u svemu javnom tako lako „ući u kolo“. Poslednjih godinu dana, u ovoj podeljenoj Srbiji, oko sebe je kreirao i svojevrsnu slobodnu teritoriju u kojoj su mogli da kohabitiraju opoziciono nastrojeni navijači i od vlasti oktroisana uprava.
A to što je doživeo po podnošenju ostavke nije iskoristio za unutrašnje ratove u koje su ga uvlačili, niti za obračune sa spoljnim suparnicima. Što je najvažnije – i za naše uslove tako retko i neobično – pokazao je šta znači „preuzimanje odgovornosti“ i kako izgleda kada neko ko to zaista ne mora prizna da stvari prosto ne funkcionišu, bez obzira na masovno uverenje populusa da je on za to najmanje kriv.
I zato kada neko kaže da je za njega poraz to što je na ovaj način otišao iz svog voljenog kluba – stoji da i dalje posle svega izlazi svoj, i kao najveći trener evropske košarke.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
