Zelenski ima „tajno“ oružje, zove se – telefon: „Možda neće moći da sačuva Ukrajinu ili da promeni Rusiju. Ali sigurno će da promeni Evropu…“

Ratovi u vreme društvenih mreža, ili preciznije reći globalni doživljaj ratova – jer stradanja su jednako stravična – nisu isti, ali predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, iako svakodnevno tvituje i šalje poruke preko drugih platofrmi, kao glavno oružje ima tradicionalni telefon.

Kako piše Gardijan, Zelenski je u sriji telefonskih poziva iz napadnutog Kijeva, uspeo da ubedi zapadne zemlje da uspostave sistem sankcija protiv Rusije koje su bile nezamislive samo pre nedelje dana.

Zelenski je, piše britanski list, osetio kako evropsko javno mnjenje raguje na hrabrost ukrajinskog naroda i konstantno je bio na vezi sa zapadnim liderima, a paralelno sa tim je preko Tvitera slao poruke ohrabrenja i pohvala zapadnim saveznicima. Ubrzo je postigao da te sankcije, oko kojih su mnoge zemlje imale dileme, postanu moralna osnova za reagovanje na rat u Ukrajini.

Tempo kojim je podizana lestvica sankcija je mnoge u Evropi ostao bez daha, jer je trebalo preko noći se pripremiti na novu, ne samo bezbednosnu nego i ekosnomsku realnost.

Kako piše Gardijan, iz kabineta jednog lidera je rečeno: „Mnogo mu dugujemo. Možda, na kraju, neće moći da sačuva Ukrajinu, ili da promeni Rusiju, ali će sigurno promeniti Evropu“.

U subotu je, na primer, otvorio diplomatski front telefonskim razgovorom sa Emanuelom Makronom, pa pozom je „okrenuo“ Urusulu fon der Lajen, pa zatim Marija Dragija, pa predsednika Švajcarske Ignacija Kasisa, pa su redom išli razogovori sa: inidijskim premijerom Modijem, turskim predsednikom Erdoganom, azerbejdžanskim predsednikom Alijevim, da bi se vratio u Evropu pa razgovarao sa holandskim premijerom Ruteom i nemačkim kancelarom Šolcom. Telefon je potom zazvonio, a sa druge strane je bio Zelenski i genseku UN Guterešu, papi Franji, češkom premijeru Fijali, poljskom predsedniku Dudi i na kraju je, bukvalno, pre nego što će ovaj otići na spavanje razgovarao sa britanskim premijerom Džonsonom.

Ni petak nije bio drugačiji. Ponavljao je slične rečenice, molio za oružje i čvršće sankcije. Samo da je imao te razgovore u redovnim okolnostima bio bi to ispunjen dan, a on je uporedo pratio situaciju na frontovima. Prema Gardijanu, jedan izvor koji je „čuo u akciji“ je rekao: „Vrlo je direktan, stratven i veoma praktičan“.

Na kraju, postigao je rezultat.

Stavovi pojedinih zemalja su se munjevito menjali. Nemačka je, na primer, promenila stav za 180 stepeni i okrenula i podržala prodaju oružja Ukrajini i potom podigla vojni budžet i složila se da se Rusija izbaci iz SWIFT sistema. To nije samo neobičan slučaj promene politike za kratko vreme, to je raskrsnica u pogledu na svet koji je nastao posle Drugog svetskog rata. Italiojanski premijer Mario Dragi je takođe pošao od zalaganja za dugoročno rešenje kako bi postepeno „skinuo“ Italiju sa ruskog gasa, da bi ubrzo shvatio da je njegovo protivnjenje oštrim merama prosto isparilo.