„Španija će zabraniti pristup društvenim mrežama deci do 16 godina“, najavio je na Samitu svetskih lidera španski premijer Pedro Sančez. Australija je to već učinila prošle godine, uz jasnu poruku da želi da zaštiti mlade od štetnog sadržaja, sajber maltretiranja i „predatorskih algoritama“.
Verujem da će se ovaj trend nastaviti, jer sva istraživanja potvrđuju da se negativni uticaji javljaju zbog „osmišljenih funkcija koje ih podstiču da provode više vremena pred ekranima, dok im istovremeno nude sadržaje koji mogu da naškode njihovom zdravlju i blagostanju“. Deca će morati da uklone svoje profile, ukoliko ih imaju, a kompanije (društvene mreže) da ne dozvole da nalozi maloletnika budu aktivni. Koliko je ozbiljna odluka, potvrđuje i činjenica da će kompanije biti kažnjene zbog kršenja zabrane. Konkretno, u Australiji se suočavaju sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona američkih dolara). Slične su najave i u Španiji.
Platforme su proizvele i širi društveni problem: kulturu trenutka. Odlučujemo i kupujemo brzo, ali odbacujemo još brže: proizvode, ideje, pa i ljude. Sve što ne ispuni očekivanja odmah, postaje lako zamenljivo. Bukvalno „na klik“. Takav konzumerizam je doneo profit, ali je istovremeno urušio pojmove stabilnosti i kvaliteta. Kada je sve stalno novo, ne dajemo mu prostora da postane i vredno.
Odluke o ograničenjima korišćenja društvenih mreža ne treba da nas iznenade i nikako ih ne možemo posmatrati kao napad na slobodu. Odluka je institucionalno priznanje da je digitalni ekosistem ozbiljno izmakao kontroli. Ovo je znak da je društvo već platilo previsoku cenu i da žrtve nisu samo deca. Mediji, poput CNN-a, prate tok sudskog procesa u Los Anđelesu gde je korisnica društvenih mreža tužila njihove kompanije zbog zavisnosti od njih. Svi koji ih koristimo, moramo priznati da društvene mreže nisu neutralni alati. Njihova arhitektura je pažljivo osmišljena da zadrži pažnju korisnika što duže, podstiče impulsivno ponašanje i normalizuje stalnu stimulaciju. Istraživanja godinama ukazuju na negativne posledice takvog modela po mentalno zdravlje, samopouzdanje i sposobnost fokusiranja. Deca i mladi su ključni nosioci pažnje na platformama.
Sada zamislite svet za par godina. Zamislite decu koja nisu naviknuta na društvene mreže, već imaju neke druge izvore informacija i šira interesovanja. Ukoliko ona izlaze iz tog ekosistema, a u virtuelnom svetu već dominiraju botovi, postavlja se pitanje: ko ostaje?
Trenutno velike kompanije izdvajaju ogromne budžete na kampanje sa influenserima, koji upravo ove platforme koriste za promociju proizvoda ili usluga. Veliki budžeti su sigurno doneli vidljivost. Međutim, vidljivost nije isto što i poverenje. Poverenje se ne gradi bez jasnog kriterijuma gde se pojavljujete i kakve vrednosti podržavate.
Društvene mreže neće nestati, bar ne preko noći. Verujem da će nestati njihova apsolutna dominacija nad pažnjom i vrednostima. Pred nama je period u kome će komunikacija ponovo postati sporija i zahtevnija. Svakako skuplja, ali smislenija. Brendovi koji „prežive“ ovu tranziciju biće oni koji razumeju da se reputacija ne gradi viralno. Publika nije samo „ciljna grupa“, već ljudi koji očekuju dobar, poslovni tretman i odnos. Zabrane korišćenja društvenih mreža za decu nikako ne treba doživeti kao početak kontrole, kako tvrde određene grupacije. Tumačim ih kao, možda i zakasneli, pokušaj da se vrati ravnoteža. U ovom slučaju, ravnoteža je loša vest samo za one čiji je biznis direktno zavisio od instant kampanja i influenser marketinga.
Tagovi
