Zbog ozoniranja krvi na Pinku REM pokrenuo postupak protiv Željka Mitrovića

0
Ilustracija: Profimedia

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prekjuče je doneo odluku da se pokrene postupak protiv vlasnika televizije Pink, zbog scena ozoniranja krvi u „živom“ programu.

“Dalji ishod videće se nakon sazivanja redovne sednice, na koju mora da dođe i druga strana da se o tome izjasni, nakon čega će i Savet raspravljati i doneti odluku. Ovo nije moj stav, mislim da je i ovim postignuto mnogo. Pokretanje postupka će dobiti na značaju tek ako bude izrečena mera protiv TV Pink. A ovakve odluke umnogome uvek zavise od sastava Saveta, i stavova njegovih članova”, kaže za Danas profesor Slobodan Cvejić, jedan od novoizabranih članova REM-a.

On je ovih dana, zajedno sa koleginicom Juditom Popović, podržao građansku inicijativu za izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, koje predviđaju ograničavanje emitovanja rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

U predlogu stoji zahtev da se emitovanje rijalitija ograniči na termin od 23 časa do 6 sati ujutru i tri sata tokom dana. Iako su i Cvejić i Popović podržali taj predlog, oni sami su podneli zahtev da vreme emitovanja bude samo u noćnom terminu, od 23 do 6 časova, jer kako navodi, nepotrebna su i ta tri sata tokom dana.

“Nisam za potpuno ukidanje te vrste programa, ne možete da ukinete rijaliti koji postoji svuda u svetu, već 40 godina kao tip emisije. Istovremeno, REM nema ulogu cenzora, on bi samo trebalo da bude zaštitnik interesa javnosti”, dodaje Cvejić.

On navodi da REM ima dovoljno zakonskih ovlašćenja da može tu stvar da reguliše.

“Od 2015. postoji preporuka za emitere rijaliti programa, ali je ona neobavezujuća, a naš zahtev je bio da se preporuka pretvori u pravilnik, kako bi na osnovu njega mogle da se izriču mere”, kaže Cvejić.

Kako objašnjava, REM može da izrekne opomenu, koja se nigde ne knjiži i zapravo nema implikacije, zatim upozorenje koje se beleži. Ukoliko se u kratkom roku učini isti prekršaj, on povlači sledeću sankciju, koja je zabrana emitovanja programa i konačno oduzimanje dozvole. Kako iz toga Cvejić zaključuje, može se reći da REM ima veliku moć. Ipak, broj izrečenih opomena je izuzetno mali, a to telo se teško odlučuje na teže sankcije.

“Sećate se da je bilo prijava prošle godine zbog čina oralnog seksa u nekom rijalitiju. To je jedna od retkih situacija gde je REM uopšte nešto uradio povodom toga, izrekao je opomenu, a to je najblaži mogući čin. A tamo sede ljudi koje su za članstvo u Savetu predlagali, na primer, Udruženje za zaštitu prava dece, predstavnici verskih zajednica, udruženja novinara… I svi zajedno su doneli takvu odluku. Tako da je svaka sledeća situacija i pokretanje postupka neizvesno”, kaže Cvejić.

Ipak, on ne smatra da članovi Saveta, uprkos takvim odlukama, trpe ikakav politički pritisak.

Političkih pritisaka nema, ali ima uticaja. On se prepozna kroz neku samocenzuru, to što neko prepoznaje podudarnost između svojih ličnih interesa i interesa neke političke opcije, navodi Cvejić. Ipak, dodaje da u trenutnom sastavu REM-a ima uslova da se izgradi kapacitet i volja da se nekim negativnim pojavama i kršenju zakona stane na put.

Međutim, on naglašava da postojeći zakonski okvir već dobrim delom uređuje ponašanje i obaveze emitera.

“REM vrši javna ovlašćenja u oblasti zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Znači, imamo ovlašćenja da štitimo javni interes i da štitimo gledaoce. U tom smislu ključni dokument je Zakon o elektronskim medijima, a relevantni su i drugi zakoni koji se odnose na reklamiranje, javni medijski servis i slično. Po zakonu, REM ima pravo da donosi podzakonska akta kao što su preporuke i pravilnici. Posebne oblasti se uređuju na taj način, ali mnogo stvari može da se uredi i samim zakonom. Zakon u suštini brani pre svega interese dece i vodi računa o njihovom razvoju. Određeni članovi određuju bliža pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti drugih ličnih prava, zaštitu maloletnika i zabranu govora mržnje. Po članu 47 Zakona o elektronskim medijima, pružalac medijske usluge dužan je da ne pruža programske sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno i drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca. Članom 50 obavezuju se na poštovanje ljudskih prava, 52 zabranjuje govor mržnje. To znači da već ima dovoljno elemenata da način na koji komuniciraju učesnici u tim programima bude zabranjen, čak i da nema preporuke REM-a”, navodi Cvejić.