Zbog čega ljudi napuštaju Srbiju: Odlaze iako imaju posao, žele da budu nagrađeni za rad

12
Foto> Profimedia

Čak 56 odsto ljudi koji su napustili Srbiju imali su posao i nisu otišli, najčešće su bili dobri majstori i zanatlije, a svaki drugi čovek koji je napustio Srbiju imao je menadžerske sposobnosti i veštine, piše Blic.

Prema zvaničnoj evropskoj statistici Srbiju godišnje napusti 51.000 ljudi, a istraživanja pokazuju da više od polovine njih nije otišlo iz zemlje jer nisu imali posao ili zbog toga što nisu mogli da pronađu radno mesto u struci. Na spisku razloga koje su naveli u najnovijem istraživanju Mreže za poslovnu podršku koje su radili u saradnji sa kompanijama u zemlji i inostranstvu, pored niske zarade naveli su još četiri “boljke” – nezadovoljstvo uslovima rada i života, previše obaveza i odgovornosti za koje nisu dovoljno nagrađeni, želju da sebi obezbede veću penziju i udobniju starost, i na kraju, veće mogućnosti za usavršavanjem i napredovanjem.

“Plata najčešče nije bila razlog za odlazak iz firme, jer su mnogi koji su otišli zarađivali daleko više od proseka. Bilo je tu više pitanje zadovoljstva onim što rade, kao i načinom postupanja nadređenih, poštovanja prekovremenog rada, pravom na korišćenje odmora kada to žele. Tako se dešava da posle nekog vremena mnogi radnici jednostavno ne mogu da izdrže da rade u nametnutom, obično ubrzanom ritmu, kao i u okolnostima u kojima svakodnevno nailaze na neočekivane probleme. Ako im se pritom u privatnom životu nametu nove okolnosti koje zahtevaju dodatna angažovanja, poput rođenja deteta, ljudi se jednostavno odlučuju za promenu”, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku za “Blic Biznis” , navodeći da je opšre poznato da se rekovremeni rad u Srbiji ‘slabo’ plaća ili čak ne plaća, dok u razvijenim zemljama radnici imaju izbor da li će biti plaćeni ili će dobiti odmor.

Oko 65 odsto ispitanika navelo je u anekti da odlaze zbog želje za većom zaradom i boljim uslovima života, a 17 odsto ispitanika da je glavni okidač za odlazak zapravo penzija koja bi im obezbedila ugodnu starost.

Rajić kaže i da oni koji se odluče da odu zbog veće zarade, u inostranstvo odlaze za platu veću i oko četiri puta od one koju primaju u Srbiji. “Recimo u Irskoj je plata nekoga ko radi za mašinama 2.200 do 2.400 funti, a u Srbiji se za istu poziciju može dobiti najviše 800 ili 900 evra u dobrim komapnijama ako već imaju znanje”, dodaje.

“Naši ljudi su navikli da žive skromno, pa tako u inostranstvu vrlo lako mogu da za nekoliko godina uštede i oko 20.000 evra”, kaže Rajić.

12 KOMENTARA

  1. Taj planira da opstane na vlasti tako što će normalnim građanima da ogadi život u Srbiji nadajući se da će da se odsele iz Srbije i više ne glasaju, jer ne bi glasali za njega.

  2. Ja sam otisla zbog gluposti i bezobrazluka, ne zbog plata. U celom svetu se organizuju protesti za spas planete zemlje,mali ljudi su ozbiljno posveceni tom cilju, jedino su Srbi pametniji od toga i tvrde da su klimatske promene laz i propaganda.. Ceo svet ceni Marinu Abramovic bilo da vole njenu umetnost ili ne, samo joj Srbi zele sve najgore u zivotu.. Pa ko jos zeli da zivi u tom blatu od nezadovoljstva, licemerja, sujete, a pre svega gluposti.. Niste ni svesni gde je svet otisao dok vi mrzite sve oko sebe..

  3. Оно што ја знам људи из ове земље иду не због плате већ због система и аутократске власти, где непостоји правни систем и судство, судије су највеће кукавице и плашиљивци, част изузецима али сам се у то уверио. Најстарије ми је дете од троје је отишло у САД не због родитеља то су најобичније глупости, већ искључиво због система који је антинародни и младим и школованим људима ништа се не гарантује.

  4. Ja sam otišla sa plate od 2500 eura na platu od 3000 i daleko veće troškove.
    Vredi, samo da ne gledaš idiote poput ovog Svete iz komentara i jedno 5 miliona njima sličnih.

    • Da nemam 58 godina,otišla bih i ja. Plata lekara specijaliste od 81000 din je poniženje, pri tome rad se odvija u haosu i bez pravila, svaki dan nečeg nema, pretnje i bezobrazluk su postali način komunikacije.
      Zemlja nam je odvratno mesto za život, prodali su je, uništiti, zagadili i treba da beži ko može.

      • A, što ne kažeš kolko i kako primaš lovu u kešu. Za svaki porodjaj treba dati 500 evra časti, a o pregledima da i ne govorimo. Otkud Vam takve kućurine, i skupoceni automobili, niste ih zaradili od tih 81.000 hiljadu o kojoj pričate. Deca Vam na kvarno završavaju medicinske studije. Vučiću, hapsi i vladaj večno.

  5. Ja sam makka četiri odrasla deteta.Trojica su završila ozbiljne fakultete.Najstariji je gradjevinski inženjer i radi od jutra do sutra za 1000€.Drugi je imženjer metalurgije i radi ban Beograda za platu od 46000din,pri tom sam plaća stan i sve što uz to ide.Tteći je lekar sa prosečnom ocenom 9.97 i nije dobio još ponudu za posao.Ja im kažem da idu ,bilo gde da bi za svoj trud bili adekbatno plaćeni.
    I najmladji sin kada završi gradjevi ski fakultet daću mu blagoslov da ode.Jer ja radim celog života za siću i kao samojrani roditel sam se namučila.
    Poudrab Mirjan

  6. Srbi idu iz zemlje da ne bi brinuli o roditeljima i ostalom familijom. Sve ostale priče su laž. Dokaz za to je mesečna donacija od 100 evra. Time misle da su odužili dug prema roditeljima a zanemaruju to što roditeljima nije bitno njihovih sto evra već samo njihovo prisustvo, da im dodaju čašu vode,….. Razgovarao sam sa mnogima i sva istina leži u tome jer Srbin ne zna da oprašta roditelju. Srbin oprašta neprijatelju. Evo primera: u zapadnoj evropi mnogi Srbi ispijaju pivo sa pilotima koji su uništavali živote po Srbiji 1999. ili jurišali na KiM zajedno sa Šiptarima. A ako mu roditelj kaže neku ružnu reč onda napušta rodnu kuću….

    • Uopšte nije tačno da Srbi beže od roditelja. Beže od izrabljivanja i vredjanja poslodavaca. I ne praštaju oni neprijatelju, nego u tudjoj zemlji moraš da se ponašaš kulturno prema domaćem stanovništvu

  7. Србија, као и друге земље које имају високу радну миграцију, мора боље да користи шансу која јој се прижа, уколико са својим људима всн граница земље успостави праву комуникацију. Слободан сам да тврдим да би корист правог, рођачког односас са оволиким Србима у расејању, била већа корист од свих страних улагања, претежно у мање вредне послове. Хоћемо ли се, икад, пробудити, да то схватимо? Није све у томе: освоји власт, па заседни на њој. Треба ли ту велика памет!?!

Comments are closed.