Zbog čega je tako teško razviti vakcinu za nove patogene: Potrebno je mnogo dana ili nedelja da se tačno shvati kako će zaraza kao Covid-19 da se razvija

0
Foto: Profimedia

Na sajtu Fondacije Bila i Melinde Gejts jedan od vodećih ljudi u borbi za razvoj vakcina i lekova protiv bolesti koje izazivaju smrt ili invalidnost širom sveta, kao i šef fondacije, Trevor Mundel, objasnio je zbog čega je tako teško razviti vakcinu za Covid-19. On kaže da je jedan od razloga rizik u koji ulaze farmaceutske industrije i da im je zbog toga potrebna podrška države.

Zbog čega je razvoj načina lečenja i vakcina za nove patogene, kao što je Covid-19, veliki rizik za farmaceutske kompanije?

Jedan od najvećih izazova je to što je potrebno mnogo dana ili nedelja da se tačno shvati kako će novi patogen kao što je Covid-19 da se razvija. Ranije tokom ovog veka, dve druge epidemije koronavirusa – SARS i MERS – pokazale su pandemijski potencijal, ali obe su na kraju zaustavljene. Sa Covid-19, rano su se pojavile zabrinjavajuće indikacije o njegovom pandemijskom potencijalu – s obzirom na činjenicu da je veoma prenosiv.

Mnoge farmacenutske kompanije odmah su krenule u akciju, da razvoju vakcine i identifikuju potencijalne lekove. Ali nijedna farmaceutska kompanija na svetu nema sposobnost da radi pod rizikom i da preduzme naredne korake potrebne za pokretanje velikih kliničkih ispitivanja ili proizvodnju miliona doza vakcina bez znanja da li će one biti potrebne ili tražene. Samo troškovi izrade ili obnavljanja jednog proizvodnog pogona za vakcine mogli bi da dostignu i do 100 miliona dolara.

Dakle, iako su farmaceutske kuće sposobne da u kratkom roku proizvedu to što je potrebno, njima je potrebna snažna finansijska podrška vlada ili filantropa, da bi rizikovali s narednim koracima u izradi proizvoda. Oni bez podrške neće moći da preduzmu naredne korake.

Ali, farmaceutska industrija neprestano ima te visokorizične investicije. To je posao visokog rizika. Šta je drugačije s ovim slučajem?

To jeste posao visokog rizika, ali farmaceutske kuće obično te rizike ublažavaju razvijanjem proizvoda za koje znaju da će biti velika potražnja i da će postojati mogućnost da budu kupljeni. Uzmimo na primer, lečenje dijabetesa ili Alchajmera. Postoje pouzdani podaci o globalnom opterećenju zbog rasprostranjenosti tih bolesti i to je vodič za ulaganja. Za potpuno novi patogen kao što je Covid-19. nema pouzdanih podataka. Da li će Covid-19 da bude zaustavljen? Da li će postati sezonski poput gripa? Mi jednostavno ne znamo. A to je ono što finansiranje od strane vlade čini tako važnim, za uklanjanje prepeka i ubrzavanje razvoja tih proizvoda.

Da li je ranije bilo primera saradnje javnog i privatnog?

Da, postoje uporedivi primeri koji nas vraćaju na period Drugog svetskog rata. Farmaceutske kompanije sarađivale su s vladama na ubrzavanju otkrivanja i razvoja antibiotika na osnovu početnih otkrića Aleksandra Fleminga iz kasnih dvadesetih godina. Ova saradnja igrala je ključnu ulogu u spasavanju života ranjenih vojnika. Saveznici su uložili u razvoj novih lečenja malarije kako bi se spasli životi vojnika koji se bore na Pacifičkom frontu i u Severnoj Africi i Italiji, gde je malarija još uvek bila endemska. Kada se vlade obavežu da će ukloniti finansijsku ograničenost, postoje neverovatne mogućnosti za proboj novih proizvoda.

Ipak, postoji snažan angažman farmaceutskog sektora?

Kompanije koje žele da pomognu u pronalaženju i optimizaciji potencijalnih terapija već ulažu ogromnu energiju, otvaraju svoje laboratorije i stavljaju na raspolaganje tehnologiju i pamet koju imaju. Sada će biti ključno – nakon što se identifikuju oni s najvećim potencijalom – da se obezbede sredstva vlada za pokretanje kliničkih ispitivanja i za finansiranje proizvodnje bilo kojih proizvoda koji se pokažu sigurnim i efikasnim u određenim okvirima. Nadamo se da će Covid-19 pomoći u transformaciji javno-privatnog partnerstva kod ulaganja u globalno zdravlje. Ova epidemija nas podseća da zdravstvena kriza koja izbije bilo gde ubrzo može da postane kriza svih nas. Takođe nas podseća da se borimo s teretima širenja bolesti širom sveta i brzorastućim bolestima poput Covid-19, ili sporo-brzim epidemijama poput tuberkuloze i HIV-a. Nema razloga zašto se ne možemo baviti tim problemima. Kao što je Bil Gejts rnapisao u eseju za New England Journal of Medicine za to je potrebna samo volja.