Zašto su Francuzi ljuti zbog sporazuma AUKUS: Novac, “nož u leđa” i “potez koji liči na Trampa”

0
Predsednik Francuske Emanuel Makron, foto ANGELOS TZORTZINIS / AFP / Profimedia

Vest da je Francuska zbog protesta povukla svog ambasadora iz Vašingtona, kao i svog australijskog predstavnika, na konsultacije, pokazala je nervoznu reakciju francuskog ministarstva spoljnih poslova na potpisivanje sporazuma AUKUS, kojim su Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Australija potpisale trilateralni dogovor o odnosu prema Kini u strateškoj saradnji u Indo-Pacifiku.

Jedan deo tog sporazuma podrazumeva i obezbeđivanje podmornica Australiji, a CNN analizira zašto je ovaj sporazum toliko razbesneo zvanični Pariz.

U pitanju je, pre svega ostalog, novac. Velika količina novca.

Francuska firma Naval Group je pobedila konkurente na velikom tenderu raspisanom 2016. godine u Australiji i time je napravljen dogovor da će iz Francuske toj zemlji biti isporučeno 12 konvencionalnih podmornica za odbranu, a koje koriste dizel gorivo.

Međutim, nakon potpisivanja trilateralnog sporazuma, koji podrazumeva da će Australija dobiti podmornice na nuklearni pogon, najviši zvaničnici te zemlje najavili su da prethodni sporazum sa Francuskom više neće tretirati kao validan i da neće kupiti dogovorene podmornice od te zemlje.

Gubitak koji zbog toga odbrambeni sektor Francuske trpi teži blizu 65 milijardi dolara, a osim toga, gube i direktan uticaj u važnoj indo-pacifičkoj oblasti.

Francuski ministar spoljnih poslova rekao je da je ovakva odluka Australije “zabijanje noža u leđa dugogodišnjem savezniku”.

Sa druge strane, ovakav američki potez nazvao je “jednostranom odlukom koja neodoljivo podseća na Tramp”.

Ovaj trilateralni sporazum predstavljen je javnosti dan pre nego što je Evropska unija trebalo da predstavi svoj indo-pacifički plan. Francuska je jedina evropska zemlja sa značajnim prisustvom u tom delu sveta, pa analitičari ovakav američki potez ocenjuju kao “igre moći i pokušaj sticanja prevlasti”.

Iz Pariza su se sinoć mogle čuti i poruke da bi evropske države trebalo da razmisle o “evropskoj strateškoj autonomiji” u vojnom smislu, a kao razlog za takvo promišljanje, osim sporazuma AUKUS, spomenuto je i “neuredno povlačenje iz Avganistana” inicirano od strane SAD.

Iz Australije i Sjedinjenih Američkih Država šalju poruke kojim oponiraju svojim kolegama iz Francuske u tvrdnji o “zabijanju noža u leđa”.

Australijski premijer Skot Morison rekao je da je na večeri u Parizu, koja se odigrala u junu, obavestio francuskog predsednika Emanuela Makrona o tome da “konvencionalne podmornice više nisu dovoljne u indo-pacifičkom strateškom okruženju”.

Naglasio je da su o odluci Australije obavešteni svi važni članovi francuske vlade i predsednik te države.

Iz Vašingtona su poruke bile nešto blaže, pa je tako Entoni Blinken, državni sekretar SAD, podsetio sve da je “Francuska vitalni partner Amerike u indo-pacifičkom regionu” i da “Sjedinjene Države žele da prodube saradnju sa Francuskom u čitavom svetu”.

Šta o tom “produbljivanju” misli Pariz pokazao je poziv ambasadorima na konsultacije.