Zašto se u svetu organizuju protesti protiv litijuma? Istina o “zelenoj energiji” u Njujork tajmsu na srpskom, poklon uz svaki Nedeljnik

Pišu Ivan Pen i Erik Lipton, The New York Times International Report

0
U martu su plemena Pajute i Šošoni digla glas protiv izgradnje površinskog kopa za litijum u Nevadi. Fotografija: Gabrijela Angoti-Džons za Njujork tajms

Na vrhu jednog uspavanog vulkana u Nevadi, radnici se spremaju za eksplozije i kopanje ogromne rupe koja će biti prvi novi veliki rudnik litijuma u Sjedinjenim Državama u poslednjoj deceniji – i novi izvor ključnog sastojka baterija za električne automobile i obnovljive energije.

Površinski kop, koji se podiže na federalnom zemljištu uzetom u zakup, mogao bi da umanji oslanjanje Sjedinjenih Država na uvoz litijuma iz inostranstva.

No projekat, nazvan “Lithium Americas”, izazvao je proteste pripadnika plemena američkih Indijanaca, rančera i zaštitnika životne sredine, jer se očekuje da će on koristiti milijarde litara vode i potencijalno je kontaminirati na period od tri stotine godina. Zauzvrat, na ovom mestu ostaće ogromno brdo smeća.

“Dizanje jedne planine u vazduh ne može nikako da bude zeleni pristup, ma koliko marketinški stručnjaci to pokušavali tako da predstave”, kaže Maks Vilbert, koji iz protesta živi u jednom šatoru, čekajući da molba da se prekinu radovi na ovom mestu prođe kroz sudski proces.

Borba za rudnik u Nevadi samo je jedan primer tenzija koje bukte širom sveta: električni automobili i obnovljiva energija možda i nisu zeleni koliko se čini. Proizvodnja sirovih materijala kao što su litijum, kobalt i nikl, od kojih ove tehnologije zavise, može da uništi tlo, vodu, prirodu, ali i ljude.

Oni koji rade na ovom projektu, ali i zakonodavci iz Nevade, koji su dali zeleno svetlo u poslednjim danima Trampove administracije, smatraju da je ovo šansa da Amerika postane lider u proizvodnji ovih sirovih materijala. I sve to u trenutku kada se predsednik Džozef Bajden zalaže za borbu protiv klimatskih promena.

A rudarski biznis je jedan od najprljavijih.

“Naša nova mantra o čistoj energiji mogla bi da nam donese više štete nego koristi, čak i ako su im namere dobre”, kaže Ejmi Bulanžer, izvršna direktorka Inicijative za odgovorno rudarstvo, grupe koja proverava rudnike u ime kompanija kao što su BMW i Ford Motor. “Ne smemo to da dozvolimo.”

Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija uz novi Nedeljnik od četvrtka, 8. jula

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu Slobana Vladušića “Miloš Crnjanski – prijatelj iz prošlosti”