Zašto ljudi veruju u laži (ne samo) političara?

0
Foto Profimedia

Autori iz brojnih disciplina širom sveta smatraju da je poverenje kamen temeljac društva i da je neophodno za njegov opstanak. Ovo gledište zastupljeno je u filozofiji, političkim naukama, sociologiji i psihologiji, piše u knjizi “Psihologija poverenja: zašto verujemo ljudima?”, Kena Dž. Rotenberga, profesora psihologije na Univerzitetu u Kilu, u Velikoj Britaniji, koji se bavi forenzičkom psihologijom i psihologijom zdravlja (izdao Psihopolis institut 2019).

Profesor Rotenberg tvrdi da se brojni autori slažu da je u savremenom društvu poverenje u krizi, zbog čega je Ričard Edelman izjavio: “Prvi put od Velike recesije, polovina država u kojima smo obavili ankete spada u kategoriju ‘nepoverljivih’.” Edelman objašnjava da je tako jer “ključne institucije ne uspevaju da daju odgovore ni savete reakcijom na događaje, pa navodi događaje koji su bili aktuelni u tom trenutku (a od tada ih se naređalo u svetu): izbeglička kriza, provala podataka, kolaps kineske berze, ebola u zapadnoj Africi, invazija na Ukrajinu, skandal zbog podmićivanja u FIFA, Folksvagenovo lažiranje podataka o emisiji štetnih gasova… i manipulisanje deviznim kursevima koje sprovode najveće svetske banke”. Ni akademska istraživanja nisu izbegla “krizu” poverenja i postoje izveštaji o tome da je znatan broj otkrića predstavljenih u spisima netačan ili neobjektivan (Wala, 2015).

Pošteno je reći, navodi profesor, da korupcija i nepouzdanost postoje kroz čitavu ljudsku istoriju, ali je sada pristup informacijama koje otkrivaju ljudsku nepouzdanost veći nego ikad u ljudskoj istoriji. On kaže da je poverenje analogno tamnoj materiji u fizičkom univerzumu. Tamna materija povezuje planete i zemaljski materijal i teško je uočljiva, iako je prostrana, baš kao i poverenje, koje povezuje ljude i osigurava društvene odnose i socijalno funkcionisanje u modernom društvu. Naš društveni “univerzum” ne bi postojao bez poverenja, konstatuje profesor Rotenberg.

Čak i najjednostavnije društvene radnje uključuju poverenje. Navodeći relevantne teorije o poverenju, on postavlja pitanje koliko često ljudi lažu. Jer poverenje je neraskidivo povezano sa istinom i lažima. Serota, Levin i Boster (2010) utvrdili su da su učesnici ankete lagali u proseku dva puta dnevno. Ustanovljeno je i da ljudi češće lažu članove porodice i prijatelje nego poznanike ili potpune neznance, i da se učestalost laganja smanjuje s godinama u odraslom dobu. U jednoj srodnoj studiji, ustanovljeno je da studenti koledža lažu u proseku dva puta dnevno, a ljudi iz zajednice lažu u proseku jednom dnevno.

O čemu ljudi lažu?

Anketno istraživanje (Northrup, Schwartz i Witte, 2013) pokazalo je da 33 odsto muškaraca i 19 odsto žena priznaje da je neverno, a druga studija pokazala je da su tajne veze najčešća vrsta ozbiljnih laži. Ljudi ozbiljno lažu o smrti i teškim bolestima, kao i o nasilju i opasnostima, ali ne toliko često koliko o tajnim vezama. Velika većina ozbiljnih laži smišljena je da se prikrije ružno ponašanje i izbegne kriza. Ljudi prijavljuju da najčešće govore pozitivne laži, koje podrazumevaju pretvaranje da im se neko ili nešto dopada više nego što je zaista slučaj.

Sposobnost vrsta za obmanu smatra se neophodnom za izbegavanje predatora i obezbeđivanje hrane (Alcock 2001). Ljudi obmanjuju kada učestvuju u društvenom manevrisanju, uključujući i sklapanje saveza i udruženja, kako bi se ostvario cilj (Hall i Brosnan, 2017). Depaulo i ostali (1996) otkrili su da su ljudi dvostruko skloniji da govore sebične laži koje koriste njima nego laži koje koriste drugima. Mnogo češće lažu, prema ovoj studiji, o svojim osećanjima nego o svojim postignućima, neuspesima i mestu na kojem se nalaze. Kad lažu, često se pretvaraju da imaju mnogo bolje mišljenje nego što zaista imaju, ili da se slažu s drugim ljudima, a zapravo se ne slažu s njima.

Da, to šta je laž znaju i deca, čak i ona u uzrastu od tri ili četiri godine, iako postoji razvojno povećanje razumevanja namera u definisanju laganja, konstatuje profesor. Deca lažu ili obmanjuju prvenstveno zato što te radnje dovode do manje negativnih posledica po njih, ali govore i bezazlene laži, kako bi zaštitila tuđa osećanja.

 CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 21. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET.