Već tri nedelje ukrajinski lučki grad Marijupolj je pod opsadom ruskih snaga. Između 100.000 i 200.000 je i dalje u gradu, koji je takođe i dalje pod nemilosrdnim bombardovanjem, piše Gardijan.
Lokalne vlasti kažu da je oko 80 odsto gradske infrastrukture uništeno, a da je deo objekata potpuno srušen, bez mogućnosti reparacije. Grad je ostao bez vode, struje i grejanja, a broj poginulih nemoguće je izbrojati. Ove nedelje Ukrajina je odbacila ultimatum Rusije da preda Marijupolj.
I zašto je Marijupolj toliko važan za obe strane. Gardijan u analizi navodi da bi pad grada bio bi ekonomski udar za Ukrajinu i simbolična pobeda Rusije.
„Marijupolj ima praktičan i simboličan značaj za Rusiju“, rekao je Andrij Janički, šef Centra za ekonomsko novinarstvo u Kijevskoj školi ekonomije.
„To je veliki lučki grad i baza ukrajinskih oružanih snaga. Dakle, ako Rusi žele da imaju kopneni koridor (od Donbasa) sve do Krima, moraju da kontrolišu grad“, istakao je Janički.
Od 2014. Marijupolj od teritorija u Donbasu koje kontrolišu proruske snage udaljen svega 30 kilometara.
Ekonomija
Marijupolj je metalurški centar za železare i čeličane, proizvodnju teške mašinerije i popravke brodova. Najveće čeličane u Ukrajini u vlasništvu vodeće metalurške grupe u zemlji, Metinvesta, nalaze se upravo Marijupolju. Jedna od njih, Azovstal, teško je oštećena tokom ruskog granatiranja ove nedelje.
Janički je istakao da je ruska vojska gađala ne samo civilnu, već i ekonomsku infrastrukturu, sa ciljem da nanese što je moguće veću štetu.
Ujedno, Marijupolj je takođe dom najveće trgovačke luke u Azovskom moru iz koje Ukrajina izvozi žito, gvožđe i čelik, te teške mašine. U 2021. godini, glavne destinacije za ukrajinski izvoz iz luke Marijupolj bile su evropske i bliskoistočne zemlje kao što su Italija, Liban i Turska.
„Luka je stradala nakon početka rata u Donbasu, jer je izgubila tranzitni teretni saobraćaj iz bivših tržišta, uključujući i Rusiju“, rekao je Janički.
Posle aneksije Krima, Rusija je izgradila most koji povezuje poluostrvo sa kopnom i jednostrano je uvela ograničenja za brodove koji prolaze kroz Kerčki moreuz.
Simbolika i propaganda
„Postoji i simbolički aspekt“, rekao je Janički.
Godine 2014. Marijupolj, drugi po veličini grad u Donjeckoj oblasti, izdržao je kratku okupaciju proruskih snaga. Nakon što je Ukrajina izgubila kontrolu nad regionalnom prestonicom Donjeckom, Marijupolj je ugostio najveći broj interno raseljenih lica iz okupiranih delova Donbasa – što je više od 96.000 ljudi zaključno sa 2019.
Takođe, ne samo da je Marijupolj na teritoriji koja navodno pripada takozvana Donjecka Narodna Republika, oblast koju je Rusija priznala pre invazije u punom obimu, već je i deo vizije „Novorosije“ Vladimira Putina – teritorije koja se proteže duž istočne i južneUkrajine, kao i duž obale Crnog mora, a na koju Putin gleda kao na „istorijsku deo Rusije“.
Zauzimanje Marijupolja bi takođe bila ogromna pobeda za „propagandu Kremlja“, koja Ukrajinu prikazuje kao zemlju kojom upravljaju nacisti, a rat kao „denacizaciju“.
Grad je bio baza bataljona Azov, bivše paravojne jedinice sa korenima u ekstremno desničarskim i neonacističkim grupama. Iako, kako Gardijan piše, Azov čine najmanji deo ukrajinske nacionalne garde, ruska propaganda tvrdi da su borci Azova odgovorni za ubistva civila i razaranja u Marijupolju.
Tagovi
