Zašto Apple i dalje ne priznaje Srbiju, „zemlju digitalizacije“?

Apple je konačno lansirao dugo očekivanu striming platformu Apple TV Plus, svoju verziju Netflix-a ili Amazon Prime-a, na kojoj nudi originalni sadržaj, ali Srbi – sudeći po odnosu koji Apple ima prema nama – po svoj prilici neće gledati ni ovaj film. Doslovno.

Nova striming platforma neće biti dostupna u Srbiji, kao što to inače biva sa Apple aplikacijama. U telefonima se posle apdejta iOS-a pojavljuje defaultaplikacija Apple TV (kao što i Android ima obavezne ili fabričke aplikacije), ali ona ne služi ničemu; libraryje prazan i ne postoji način da se napuni. Većina korisnika u Srbiji registrovana je na hrvatskom AppStore-u, ali ne lezi vraže, ovog puta su i susedi ostali uskraćeni za novi triler sa Džejsonom Momoom u glavnoj ulozi i priču o Emili Dikinson za kojom je svet – makar onaj koji gleda serije, a danas svi gledaju serije – poludeo. Zasad je Apple TV Plus dostupan samo u Bugarskoj od okolnih zemalja (plus u Sloveniji), a ponuđeni su im čak i titlovi.

I nikom nije jasno zašto. Ne zašto Bugari, nego zašto ne i mi. Apple je, najprostije objašnjeno, napravio svoj sadržaj za koji nije prodao licence, tako da može da ga slobodno distribuira svuda. Prvo se mislilo da će sa Apple TV Plus biti isto kao i sa Apple Music aplikacijom koja radi samo na području SAD pošto podrazumeva posedovanje američke kartice, što praktično znači da ne pomaže ni registrovanje sa američkog AppStore-a. To bi čak bilo poštenije, kao striming platforma Hulu (čiji originalni sadržaj, doduše, gledamo na platformama poput HBO-a) koju mogu da koriste samo Amerikanci.

Predviđeno je da Apple TV Plus oni koji kupe novi Apple gedžet besplatno gledaju čak godinu dana, dok je za ostale korisnike predviđen free trial u trajanju od sedam dana. Posle probnog perioda, mesečna naknada za striming iznosi pet dolara, a platforma je pokrenuta sa devet originalnih naslova – od The Morning Show sa Stivom Karelom i Dženifer Aniston, preko pomenutog postapokaliptičnog trilera See, do For AllMankind, alternativne interpretacije priče o spacerace(Amerikanci stižu na svemir, ali Sovjeti su već tamo). U roku od narednih nekoliko meseci, Apple će u ponudu uvrstiti još najmanje pet naslova; nema bindžovanja ovog puta, epizode će se davati nedeljno; platforma će biti dostupna u više od 100 zemlja (među kojima mi, očigledno, nismo), a originalni sadržaj biće titlovan ili dabovan na ukupno četrdesetak jezika (od kojih je jedan, očigledno, bugarski).

Zakonskih prepreka za ovo, po svemu sudeći, nema, kao što ih nije bilo ni za – Nedeljnik je već pisao o tome – pokretanje srpskog AppStore-a.

Iako u trenutku pisanja ovog teksta od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nismo dobili odgovor na pitanje postoje li ikakve zakonske prepreke za pokretanje srpskog AppStore-a, Nedeljnik nezvanično saznaje da za to ne postoji nijedan tehnološki razlog.

Google je kod Narodne banke registrovan kao thirdpartymoneyprovider, registrovan je Microsoft, i na isti način bi bilo moguće registrovati i Apple.

Kompanija neprikosnovenog genija Stiva Džobsa zamazala je oči balkanskom digitalnom divu, kako volimo da se nazivamo, kada je „delimično priznala“ Srbiju dodavši pozivni broj +381 u podešavanjima. Donedavno ni ta opcija nije postojala, te Apple korisnici iz Srbije nisu mogli da uključe dvostruku zaštitu svojih podataka preko SMS i web kodova, kao ni da koriste „3rdparty aplikacije“. Mnoge zemlje, uključujući Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru, pa i Bocvanu, imale su svoje pozivne brojeve – ali ne i Srbija, uprkos činjenici da se svi Apple uređaji potpuno legalno prodaju u Srbiji. Tako su domaći korisnici bili manje zaštićeni od korisnika iz drugih zemalja. Ta nepravda je samo delimično ispravljena.

I to se dogodilo neposredno pošto je Macola, kao ovlašćeni prodavac i servis Apple uređaja u Srbiji, prvo pokrenula veliku kampanju #EplPodrskaSrbija pozvavši sve Apple korisnike u Srbiji da izvrše pritisak na Apple da u potpunosti prizna Srbiju. Hiljade ljudi je pisalo mejlove direktno Apple-u, obraćalo im se uporno i na društvenim mrežama. Korisnici su morali da stvar preuzmu u svoje ruke da bi uopšte mogli da koriste Apple uređaje.

Darko Vidić, bloger, suosnivač i direktor Geelancer.com, tada je objasnio da iako u Srbiji već dugo kod ovlašćenih distributera možete kupiti gotovo sve Apple uređaje potpuno legalno, na AppStore-u, odnosno iTunes servisu još uvek se ne vije srpska trobojka, te iz Srbije i dalje ne možemo da se registrujemo i pristupimo aplikacijama. Tačnije, možemo samo ako prevarimo sistem. Apple praktično tera srpske korisnike da krše pravila.

„Potpuno je neshvatljivo i neprihvatljivo da Srbija sa osam miliona stanovnika i između 300.000 i 400.000 Apple korisnika nema AppStore, a da recimo Makedonija ima. To nema nikakvog uporišta u poslovnoj logici. Mi nismo toliko mala zemlja, niti statistička greška, pa da zato budemo izostavljeni. Ako AppStore mogu da imaju susedne zemlje, ne vidim razlog zašto ne bi i Srbija“, rekao je Vidić.

Zvaničnog obrazloženja iz kompanije Apple nije bilo, niti ga još uvek ima.

Ipak, pitanje je da li bi nekakvo saopštenje promenilo način na koji se prosečan korisnik Apple uređaja u Srbiji izvesno oseća: poniženo, malo kao ovca koju šišaju, a malo više kao stanovnik poslednje zabiti koji čak ne može ni da se naljuti na Apple, ni na Stiva Džobsa, ni na Tima Kuka, jer očigledno nemaju baš nikakvog interesa da nas uvrste na spisak na kojem se nalaze sve civilizovane zemlje.

Od zemlje koja „želi da bude jedan od lidera Četvrte industrijske revolucije“, kako voli da kaže premijerka koja digitalizaciju smatra najboljim alatom za privredni rast, očekivalo bi se da je makar ima na AppStore-u. Od zemlje u kojoj se plasiraju spotovi „Digitalna budućnost Srbije“ u kojima se mini-pice pretvaraju u velike, a članovi vladajuće koalicije se teleportuju i voze letećim automobilima, takođe bi se očekivalo da čovek u njoj može legalno da sluša soundtrackiz Jokera, eto, to je sad popularno. I od zemlje koja se brendira kao tehnološki i digitalni div dalo bi se očekivati da prosečan korisnik iPhone-a može da plati ono što kupi u dinarima, umesto u kunama. A i u kunama samo ako prevari sistem, pa se registruje na hrvatskoj prodavnici. Samo što ovog puta ni kune ne pomažu.

Nego, daj da uključimo leteći mod.