„Zakerbergova moć je bez presedana“: Suosnivač Fejsbuka Kris Hjuz poziva na razbijanje monopola ove kompanije

Suosnivač Fejsbuka Kris Hjuz izjavio da je vreme da se ta društvena mreža „razbije“.

U autorskom tekstu za Njujork tajms Hjuz je naveo da je izvršni direktor Mark Zakerberg pretvorio Fejsbuk u monopol koji guši inovacije. Hjuz je rekao da je Zakerbergova moć „bez presedana i neamerička“ i dodao da se njegov bivši kolega fokusirao na rast, što ga je dovelo do toga da „žrtvuje bezbednost i uljudnost za klikove“.

Prema njegovim rečima, Fejsbuk je monopol koji bi trebalo prisiliti da razdvoji Whatsapp i Instagram, a da buduća pripajanja budu zabranjena sledećih nekoliko godina.

Hjuz je takođe pozvao na osnivanje nove savezne agencije koja bi regulisala tehnološke kompanije i čiji bi „prvi zadatak bio da zaštiti privatnost“.

Hjuz je bio u sobi sa Zakerbergom na Harvardu i napustio je Fejsbuk 2007. godine da bi učestvovao u predizbornoj kampanji Baraka Obame. On tvrdi da je likvidirao svoje Fejsbuk akcije 2012. godine, kada je postao izdavač „Nove Republike“, i da više ne ulaže ni u jednu kompaniju društvenih medija.

„Prošlo je 15 godina otkako sam učestvovao u osnivanju Fejsbuka na Harvardu, i ne radim u kompaniji već deceniju. Ali osećam se besnim i odgovornim“, rekao je Hjuz.

Hjuz je naveo da je Zakerbergov uticaj zapanjujuć i da prevazilazi uticaj bilo koje druge ličnosti iz privatnog sektora ili vlasti. On kontroliše tri ključne platforme za komuniciranje – Fejsbuk, Instagram i Whatsapp – koje svakog dana koriste milijarde ljudi, a odbor kompanije Fejsbuk više je savetodavno telo nego što ima bilo kakvu kontrolu nad kompanijom, s obzirom na to da upravo Zakerberg kontroliše oko 60 odsto akcija. To praktično znači da Zakerberg sam može da odluči kako će izgledati Fejsbukovi algoritmi koji utiču na to šta ljudi vide na svojim „fidovima“, koje su opcije za zaštitu privatnosti dostupne korisnicima, ali i koje će poruke biti isporučene.

„On je taj koji postavlja pravila za razlikovanje nasilja i govora mržnje od prosto uvredljivog govora, ali i taj koji može da donese odluku da konkurentsku kompaniju ugasi tako što će je kupiti, blokirati ili kopirati“, navodi Hjuz.

Hjuz ističe da američka vlada Zakerberga mora da smatra odgovornim za ono što se dešava u kompaniji umesto da, kako već dugo čini, bude zadivljena rastom Fejsbuka i onda previdi sopstvenu odgovornost da se pobrine da su korisnici platforme bezbedni, a tržište i dalje kompetitivno.

On je dodao da je Amerika izgrađena na ideji da moć nikada ne bi smela da bude koncentrisana u rukama jednog čoveka, te da postoje sredstva kojima se dominantnost Fejsbuka može ograničiti. Pošto je Fejsbuk toliko dominantan u domenu društvenih mreža, kad god kompanija „zabrlja“, ponavlja se isti obrazac: ljudi su prvo besni, zatim razočarani, a na kraju rezignirani.

Hjuz je ispričao i da je Zakerberg od prvih dana kada su započeli rad na platformi koristio reč „dominacija“ da opiše svoje ambicije, nimalo ironično.

Veliki problem je što ljudi, čak i kada žele da napuste ovu društvenu mrežu, neretko nemaju nikakvu značajnu alternativu, kako se ispostavilo nakon skandala sa Kembridž analitikom. Mnogi su tada izbrisali svoje profile na Fejsbuku, ali je to kratko trajalo. Ili su se vratili na mrežu ili se prešaltali na Instagram, koji je, opet, u vlasništvu Fejsbuka.

„Dominacija Fejsbuka nije istorijska slučajnost“, piše Hjuz. „Strategija ove kompanije oduvek je bila da smoždi svu konkurenciju na vidiku.“

On je naveo i da se poslovni model ove kompanije zasniva na tome da korisnici stvaraju i dele sve više informacija o tome ko su i ko bi želeli da budu.

„Mi Fejsbuku plaćamo ličnim podacima i poklanjanjem pažnje, a cena je sve skuplja“, istakao je Hjuz.

Hjuz je naveo i da je najproblematičniji aspekat Fejsbukove moći upravo Zakerbergova kontrola nad slobodom govora. Njegova sposobnost da prati, organizuje, pa čak i cenzuriše razgovore više od dve milijrde ljudi je bez presedana. Jedan od najeskstremnijih slučajeva koji ilustruju njegovu moć bilo je brisanje poruka u Mjanmaru koje su pozivale na genocid. Iako bi se mnogi složili da je takav sadržaj svakako trebalo ukloniti, zabrinjavajuća je činjenica da je Fejsbuk bez problema cenzurisao poruke bez da je za to odgovarao bilo kakvom regulatornom telu ili vladi.

„Mark možda nikada neće imati gazdu, ali neko mora da kontroliše njegovu moć. Američka vlada mora da uradi dve stvari: da razbije monopol Fejsbuka i omogući da kompanija bude odgovorna pred ljudima koji koriste platformu“, naveo je Hjuz.

Hjuz predlaže da se Fejsbuk razdvoji u nekoliko različitih kompanija, iako neki ekonomisti smatraju da to ne bi bilo najefikasnije rešenje, pošto je Fejsbuk, kako kažu „prirodni“ monopol. Drugi strahuju da bi „razbijanje“ Fejsbuka i drugih američkih tehnoloških kompanija moglo da predstavlja problem u domenu nacionalne bezbednosti. Pošto je za razvijanje veštačke inteligencije neophodno raspolagati nepreglednim količinama podataka i moći, samo velike kompanije poput Fejsbuka, Gugla i Amazona mogu da priušte takve investicije. A ukoliko te kompanije oslabe, Kinezi će prestići Ameriku.

Pored toga što bi korisnici profitirali od kompetitivnijeg tržišta – na kojem bi mogli da, možda, izaberu platformu koja više polaže na bezbednost i privatnost, ili onu na kojoj se plaća novčana naknada, ali ima manje reklama – Hjuz smatra da bi se dogodilo ono što tvrdio Adam Smit: konkurencija bi podstakla rast i inovaciju.

Mimo toga, Hjuz navodi da je neophodno i osnovati novu agenciju pod nadležnošću Kongresa koja bi se bavila regulacijom tehnoloških giganata. Ona bi na prvom mestu trebalo da se bavi bezbednosnim pitanjima i štićenjem privatnosti, a takođe bi trebalo da utvrdi smernice koje su granice prihvatljivog govora na društvenim mrežama.

Agresivniji pristup Fejsbuku takođe bi naveo druge gigante poput Gugla i Amazona da dva puta razmisle pre nego što uguše konkurenciju.

Hjuz je istakao i da je doba odgovornosti za Fejsbuk i druge monopole počelo.

„Kolektivni bes raste, a pojavljuje se nova generacija lidera. Senatori Ejmi Klobušar i Ted Kruz već su se pridružili senatorki Elizabet Voren u apelu za jaču kontrolu nad kompanijama“, naveo je Hjuz. „Mark Zakerberg možda ne može da popravi Fejsbuk, ali vlada može.“

x