Da li se zaista na kraju svega ceo život okrene u rikverc i kao špil karata se poređaju najključnije njegove sekvence, onda kada dođe do graničnika posle kojeg počnu da otkucavaju prvi sekundi smrti? Da li su se te retrospektive poređale u glavi Bore Đorđevića dok je bio priključen na respirator u ljubljanskoj bolnici? Šta i kako mu se poslagalo u toj poslednjoj retrospektivi?

Dok razmišljam o Bori Đorđeviću i njegovom mogućem inventaru svega, prvo što mi pada na pamet su jedan grad i jedan kvart grada. Ljubljana i Tašmajdan u Beogradu.

Prvo Ljubljana, i to ne samo zbog ironije sudbine i prozivanja „bečkih konjušara“ u čijoj prestonici kasnije počneš da živiš. Ne, već Ljubljana, Tito i Bora. Na albumu Riblje čorbe „Koza nostra“ Bora ima pesmu „Tito je vaš“. To je 1990, već je jasno da će se Jugoslavija raspasti. Milošević je ustoličen, kao i

Tuđman. Tito je prošlost i sada već laka meta. Bora Đorđević će tek godinama kasnije priznati da svi ovi kasniji nisu bili Titu ni do kolena, ali tada, za taj album, on piše pesmu protiv Tita.

Deset godina pre te pesme, 1980, cela Jugoslavija je svakodnevno pratila vesti iz Ljubljane, saopštenja konzilijuma lekara o zdravstvenom stanju druga Tita. Ovog avgusta i septembra 2024. pratile su se takođe vesti iz jedne bolnice u Ljubljani gde je na kiseonik priključen Bora Đorđević. Razlika u praćenju ljubljanskih bolničkih izveštaja je u tome da se 1980. verovalo u mogući preokret i besmrtnost maršala Tita, a ove 2024. već su se pisali epitafi i pravili tekstovi o pokojnom, a živom Bori, i svi su bili u uverenju da je ljubljanski bolnički karton Čačanina u njihovom gradu zaključen.

Tašmajdan je Bora, Bora je Tašmajdan. Kafana „Kod Toze Grka“, kladionica „Lavovi“, pa prvi ogromni koncert Riblje čorbe na stadionu Tašmajdan… a najviše pesma „Dobro jutro“.

Svanulo je iznad Crkve Svetog Marka

čistači u žutom ulice su prali

kući su se vukli

parovi iz parka

šta smo mogli mi smo

jedno drugom dali

 

Otresaš sa suknje lišće i prašinu

stružem s pantalona ostatke od blata

polako i sigurno bežiš u tišinu

čekaju te dole taksisti kod JAT-a

Gotovo da poslednjih godina ne postoji neki novi arhitektonski zahvat u Beogradu a da nije osporavan. Kada su dislocirani taksisti na platou u blizni Crkve Svetog Marka, bilo je i rečenica da je Bora Đorđević to trajno opisao: „čekaju te dole taksisti kod JAT-a“, i kako sad intervenisati u nečem i s nečim što je već istorija.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.