Zabrana stranih valuta, suša, glad, ekonomski i humanitarni kolaps: Avganistan, dva meseca kasnije…

0
Saifurahman Safi / Xinhua News / Profimedia

(Beta) – Posle povlačenja međunarodne finansijske podrške i zamrzavanja milijardi dolara avganistanskih rezervi u SAD i Evropi, Avganistan je pred novim teškim izazovom pošto su talibani zabranili korišćenje stranih valuta u zemlji čiji su stanovnici suočeni s jednom od najtežih humanitarnih kriza, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Najava talibana da će u potpunosti da zabrane upotrebu strane valute u Avganistanu sigurno će izazvati dalje poremećaje u ekonomiji na ivici kolapsa posle naglog povlačenja međunarodne podrške, ukazuje Rojters.

Talibanska vlada vrši pritisak da se oslobode milijarde dolara avganistanskih rezervi u SAD i Evropi, dok se zemlja pogođena sušom suočava s novčanom krizom, masovnom glađu i novom migracionom krizom.

Odlaskom snaga predvođenih SAD i mnogih međunarodnih donatora zemlju je ostala bez donacija koje su finansirale tri četvrtine javne potrošnje.

Upotreba američkih dolara je široko rasprostranjena u Avganistanu dok pogranična područja za trgovinu koriste valute susednih zemalja. Ministarstvo finansija saopštilo je da ima dnevni prihod od poreza oko 400 miliona afganija (4,4 miliona dolara).

Zabrana upotrebe stranih valuta u Avganistanu, prema oceni Blumberga, predstavlja iznenadan potez koji bi mogao da optereti ekonomiju koja se bori s nedostatkom gotovinskog novca i dodatno izoluje zemlju.

Ipak, ukazuje Blumberg, nejasno je kako će talibani sprovesti tu odluku s obzirom na to da se ekonomija Avganistana više od 20 godina oslanjala na američke dolare, odnosno da su dve trećine depozita avganistanskih banaka i polovina nacionalnih zajmova u zemlji u američkim dolarima.

Za plaćanje uvezene robe i usluga, kao i za velike transakcije kao što je kupovina kuće ili plaćanje školarine u privatnoj školi, dolar ima prednost u odnosu na lokalni afgani, pojašnjava Blumberg, dodajući da bi zabrana takođe mogla da zakomplikuje humanitarnu pomoć iz inostranstva, koja će biti ključna pred dolazeću zimu.

Dok se Avganistan suočava s teškom novčanom krizom i traži od američkih Federalnih rezervi i centralnih banaka u Evropi da oslobode milijarde dolara njihove imovine, zemlja je takoje pogođena egzodusom strane pomoći ali i posledicama suše, ističe BBC.

Ranije ove godine Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da Avganistan više neće moći da pristupi njegovim resursima, dok je Svetska banka takođe zaustavila finansiranje projekata u zemlji.

Prošlog meseca, MMF je upozorio da bi se ekonomija zemlje mogla smanjiti za 30 odsto ove godine, gurajući milione u siromaštvo i izazivajući humanitarnu krizu. Fond je također upozorio da bi ekonomske nevolje Avganistana mogle podstaći izbegličku krizu koja bi pogodila susedne zemlje, Tursku i Evropu.

Avganistan je na ivici najgore humanitarne krize na svetu, nadmašujući čak i bedu u Siriji i Jemenu, piše Ekonomist, ukazujući na novi izveštaj agencija UN koji procenjuje da oko 23 miliona od 38 miliona ljudi u Avganistanu neće imati dovoljno hrane da preživi zimu osim ako se pomoć brzo ne poveća.

Ujedinjene nacije procenjuju da je polovina zemlje živela s manje od dva dolara dnevno kada je Kabul pao, a da bi do sredine 2022. to moglo zadesiti preko 90 odsto stanovništva.

“Nismo videli ovakav nivo opšteg siromaštva ni u jednoj zemlji u novijoj istoriji”, rekao je Kani Vignaraja iz UN Programa za razvoj.

Neposredan razlog za krizu je, kako ističe Ekonomist, gubitak strane pomoći od koje je ranije zavisila avganistanska privreda.

Pre nego što su talibani preuzeli vlast, zemlja je dobijala oko 8,5 milijardi dolara godišnje, a tri četvrtine vladinog budžeta su plaćali strani donatori, uključujući gotovo kompletno zdravstvo i obrazovanje. Sve se to završilo 15. avgusta, kada je prethodna vlast pobegla iz zemlje.

Kako je veći deo ekonomije neformalan, teško je tačno znati koliko su stvari loše, ali, ističe britanski nedeljnik, mnogi ljudi očigledno nisu u stanju da priušte čak ni najpotrebnije pa sve češće prodaju svoju imovinu pored puta da bi kupili hranu.

S druge strane, ukazuje Ekonomist, talibani izgleda nemaju plan kako da se suoče s katastrofom osim da za to okrive strance.

Zemlje koje su ranije pomagale Avganistan svoju pažnju usmeravaju na druga mesta.

Stavovi prema režimu, koji pokazuje malo znakova da će održati svoja obećanja o formiranju inkluzivne vlade ili poštovanju prava žena, postaju sve oštriji.

Pošto su dozvolili talibanima da preuzmu zemlju, zapadni lideri su izgleda spremni da iz daleka posmatraju njen ekonomski kolaps, zaključio je Ekonomist.