Nordijska dijeta, bogata ribom, povrćem, bobičasto voće i mahunarke, može smanjiti štetne učinke dijabetesa tipa 2 i bolesti jetre, sugerišu istraživanja.
Nordijski način prehrane može da poboljša zdravlje srca i jetre, pokazuje studija.
Vrlo čest problem kod ljudi je takozvana masna jetra, koja nije posledica preterane konzumacije alkohola, već nastaje nagomilavanjem viška masti u jetri, tj. metaboličkim faktorima poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, visokog holesterola ili hipertenzije.
Masna jetra
Švedski naučnici koji su pratili više od 100 ljudi otkrili su da ovaj plan ishrane poboljšava kontrolu šećera u krvi kod dijabetičara tipa 2, smanjujući količinu masti u jetri. Takođe su utvrdili da je pomogao polovini učesnika s masnom jetrom da postignu remisiju i snize nivoe “lošeg holesterola”.
Stručnjaci, koji su rezultate ocenili kao “važne”, rekli su da pokazuju kako upravo nordijska dijeta može biti efikasan alat za ljude s dijabetesom tipa 2 ili masnom jetrom da bi održali svoje stanje stabilnim, piše Dejli mejl, a prenosi Tportal.
“Zdrava nordijska dijeta dala je najbolje rezultate kod učesnika s dijabetesom. Više od 20 posto njihove jetrene masti smanjeno je, a kontrola šećera u krvi, glukoze, poboljšala se tokom godine dana. Više od polovine učesnika takođe je doživelo remisiju masne bolesti jetre. To čini ove rezultate jednako važnima za ljude s nealkoholnom masnom bolešću jetre kao i za one s dijabetesom tipa 2”, kaže profesor Ulf Riserus, stručnjak za kliničku ishranu i metabolizam na Univerzitetu Upsala i koautor studije.
Šta je nordijska deta?
Dr Mihael Friden, istraživač uticaja ishrane i masne jetre sa Univerziteta u Upsali i koautor studije, dodao je: ‘Iako je učesnicima bilo dopušteno da jedu koliko žele od preporučenih namirnica, ipak su gubili na težini. U mnogim prethodnim studijama s različitim dijetama ograničavan je kalorijski unos, što je delotvorno kratkoročno, ali povećana glad može biti teško održiva dugoročno.”
Nordijska dijeta bogata je dijetetskim vlaknima iz celovitih žitarica, voća i povrća, ali s malim učešćem zasićenih masti. U novoj studiji naučnici su podelili 150 ljudi u tri grupe: jednu na biljnu dijetu s niskim nivoom ugljenih hidrata (siromašnu životinjskim proizvodima poput mesa, morskih plodova, jaja i mlečnih proizvoda), drugu na zdravu nordijsku dijetu, a treću kao kontrolnu grupu koja je nastavila normalno da jede.
Šta su ograničenja
Učesnicima u svim grupama takođe je rečeno da ograniče konzumaciju slatkih pića, slatkiša, bombona i grickalica s dodanim šećerom. Tokom godine praćenja biljna dijeta s niskim nivoom ugljenih hidrata i nordijska dijeta bile su slične u smanjenju jetrenih masti i lošeg holesterola, ali zdrava skandinavska ishrana bila je delotvornija u dugoročnom smanjenju glukoze u krvi i imala je više korisnih učinaka na telesnu težinu.
Naučnici nisu mogli da dokažu tačno zašto nordijska dijeta ima taj efekat, ali u časopisu Nature Communications navode da bi to moglo da bude zbog veće konzumacije ovsa, hleba od celog zrna i niže konzumacije maslaca.
Tagovi
