Za koga biste glasali na izborima za predsednika EU, kandidati su Merkelova i Makron? Šta su odgovorili Evropljani?

(Beta) – Na hipotetičko pitanje za koga bi glasali za „predsednika EU“, ako bi Angela Merkel i Emanuel Makron bili jedini kandidati, više od polovine ispitanika u Holandiji, Španiji i Portugaliji reklo je da bi to bila odlazeća nemačka kancelarka.

U svih 12 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem, uključujući Francusku, bilo bi više onih koji su za Merkel nego za Makrona, samo je ta većina u nekim zemljama manja, objavio je Evropski savet za spoljne poslove (ECFR).

Ukupno gledano, za Merkel bi glasalo 41 odsto ispitanika a za Makrona samo 14 odsto, pokazalo je istraživanje nezavisnog tink tenka ECFR.

Navodi se i da se podrška Angeli Merkel razlikuje od zemlje do zemlje, pa je npr. u Holandiji za 27 procentnih poena veća nego u Bugarskoj.

Istraživanje je pokazalo „da bi za Merkel pre nego za Makrona“ glasalo 58 odsto Holandjana, 57 odsto Španaca i 52 odsto Portugalaca.

S druge strane, u Bugarskoj bi za Merkel glasalo 31 odsto ispitanika a za francuskog predsednika 12 odsto, dok ostali ili ne bi glasali ili ne znaju za koga bi glasali.

Makron bi najviše glasova dobio u Madjarskoj, 24 odsto, ali opet manje od Merkel kojoj bi svoj glas na hipotetičkim izborima za predsednika Unije dalo 44 odsto Madjara.

Za Makrona bi glasalo manje od deset procenata gradjana u Holandiji, Španiji, Italiji i Poljskoj.

„Čini se da je kancelarka svojim tehnokratskim stilom vodjenja zemlje osvojila poverenje Evropljana mnogo više nego što je to uradio Makron svojim vizionarskim govorima“, navodi ECFR.

Ta nezavisna istraživačka organizacija ukazuje i da je podrška Angeli Merkel velika i u „štedljivim“ nordijskim članicama EU i u onim sa juga bloka koje obično imaju potpuno suprotne stavove o brojnim pitanjima evropske politike, posebno oko ekonomije i finansija.

„Izgleda da je ona uspela da prenese poruku da je posvećena rešavanju zabrinutosti obe strane pozicionirajući tako Nemačku kao silu koja ujedinjuje“, navodi ECFR.

Kada je reč o poziciji Nemačke posle „ere Angele Merkel“, trećina ispitanika iz 12 zemalja smatra da je „nemačko zlatno doba“ stvar prošlosti.

Petina ispitanika misli da kancelarkina era označava vrhunac prosperiteta Nemačke, odnosno slažu se da Nemačka sada živi svoje „zlatno doba“, a desetina misli da će to doba tek doći.

ECFR ukazuje na činjenicu da bi Evropljani, iako ih većina misli da je nemačko „zlatno doba“ prošlo, pre glasali za Angelu Merkel nego za Makrona.

To, kako se navodi, sugeriše da je Merkel, ne samo u Nemačkoj, nego i šire u Evropi, popularnija kao politička figura od rezultata njene vladavine.

„Bez Angele Merkel će temelji vodeće uloge Nemačke u Evropi biti znatno slabiji, osim ako nova vlada ne bude sprovodila kredibilnu strategiju koja prevazilazi ‘merkelizam“, navodi ECFR.