Za dalji razvoj dobročinstva potrebno je podsticajno okruženje

Intervju sa Vukom Vukovićem, menadžerom za istraživanja i analitiku Catalyst Balkans

1

„Kada se izuzme prva godina pandemije, dobročinstvo je u 2021. godini na najvećem stepenu od kada prikupljamo podatke. Međutim, veliki je udeo kratkoročnih donacija koja ne nude sistemska rešenja, dok su strateška davanja koja mogu doneti dugoročnu pozitivnu promenu u društvu činila tek četvrtinu donacija. Stoga je neophodno uvođenje dodatnih fiskalnih podsticaja, a već postoji niz konkretnih mera koje bi država mogla da primeni već danas“, izjavio je Vuk Vuković, menadžer za istraživanja i analitiku u Catalyst Balkans, koja je nedavno predstavila istraživanje „Srbija daruje 2021“ – godišnji izveštaj o stanju dobročinstva.

Koliko su građani i kompanije ukupno donirali tokom 2021. godine?

Godina za nama je pokazala da nas pandemija i nepredvidiva socio-ekonomska situacija nisu sprečile da pomognemo jedni drugima. U 2021. godini, prikupljeno je 42,5 miliona evra kroz 4.055 organizovanih akcija doniranja. U odnosu na rekordnu 2020. godinu, ove brojke predstavljaju pad od 17 odsto u doniranim sumama, tj. 6 odsto u broju dobrotvornih akcija. Ipak, kada izuzmemo prvu godinu pandemije, dobročinstvo je u 2021. godini na najvećem stepenu od kada Catalyst Balkans prikuplja podatke. Više, dakle, nije pitanje da li smo humani već na koji način svoju humanost pokazujemo.

Za koje oblasti se najčešće doniraju sredstva?

Nažalost, dobročinstvo u našem društvu najčešće registruju operateri mobilnih telefonija. O čemu se zapravo radi biće vam jasno čim pomenem poznati SMS broj 3030. Lečenje odraslih, a posebno dece, je jedna od najosetljivijih tema za koju, uz dobru kampanju, nije teško mobilisati pomoć građana. Prethodna godina se po tome posebno ističe, jer je na ovaj način samo Fondacija Budi Human prikupila oko 12 miliona evra tj. čak 28 odsto vrednosti svih donacija u godini. Ovaj podatak svakako pokazuje masovnost podrške koju građani pružaju, ali ipak, reč je o rudimentarnoj formi dobročinstva, koja ne samo da podrazumeva minimalni napor uložen pri slanju SMS poruke već i pruža tek kratkoročnu pomoć kojom se ne ostvaruju sistemska rešenja.

Strateška davanja koja mogu doneti dugoročnu pozitivnu promenu u društvu su u 2021. činila tek četvrtinu donacija – najmanje do sada. U odnosu na građane, ovu vrstu dobrotvornih akcija su češće pokretali poslovni subjekti. Kompanije i preduzeća su tako bili glavni donatori javnim institucijama zdravstva i obrazovanja čime su pomogli jačanje javne infrastrukture i razvijanje ljudskog kapitala. Ipak, za razliku od 2020. godine, kada je poslovni sektor igrao ključnu ulogu u borbi protiv pandemije obezbeđivanjem neophodne skupe medicinske opreme, u 2021. godini davanja građana su nadmašila iznose poslovnih subjekata.

Koliko su važna partnerstva poslovnog i civilnog sektora? Koja se humanitarna akcija posebno izdvojila?

Iako je u 2021. godini zabeležen pad dobročinstva u odnosu na godinu ranije, čini se da su donatori, posebno oni iz poslovnog sektora, donirali pametnije. Nekoliko značajnih i inovativnih akcija je obeležilo godinu za nama, a ono što im je zajedničko jeste međusektorski pristup u rešavanju društveno važnih pitanja.

U oblasti zdravstva valja istaći kompaniju Hemofarm koja je u saradnji sa Filozofskim fakultetom i Ministarstvom zdravlja sprovela kampanju Nesalomivi i tako uvela temu mentalnog zdravlja u javni prostor.

Kompanija Mastercard je u saradnji sa udruženjem NURDOR lansirala modni brend Superheroj i web-shop putem kojeg su prikupljali pomoć za decu obolelu od raka.

Delhaize Srbija je pomogla akciju Tako mali da bi u srce stali čime je prikupljena pomoć za nabavku opreme za asistenciju prevremeno rođenim bebama.

Pored ovih i drugih akcija u oblasti zdravstva, kompanija Nordeus se istakla sa najvećom doniranom sumom od čak 3 miliona dolara u cilju osnivanja Fondacije za podsticaj mladih talenata u zemlji.

Međutim, pun značaj međusektorskog partnerstva pokazao se kampanjom Spasimo hranu, spasimo humanost koja je, predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, okupila preko 40 aktera iz poslovnog, civilnog i državnog sektora. Kampanjom je prikupljeno 70 tona hrane i ponuđeno rešenje nadležnima za smanjenje gladi i ekološkog otiska u vidu ukidanja PDV-a na donacije hrane kojoj ističe rok. Inicijativa za promenu regulative još uvek nije naišla na razumevanje nadležnih iako je u skladu sa praksom zemalja Evropske Unije, te paradoksalno, još uvek ostaje ekonomski racionalno višak hrane baciti, nego donirati.

Kakva je uloga medija u širenju filantropske ideje?

Kao i u svim oblastima društvenog života, mediji igraju ključnu ulogu u prenosu informacija. Međutim, kada je reč o dobročinstvu, uloga medija je posebno važna, jer su mediji jedini izvor informacija o davanjima u regionu. Kako državne institucije ne prikupljaju podatke o donacijama, mi u Catalyst Balkans se oslanjamo na izveštaje iz medija. Ovde nailazimo na problem kvaliteta medijskih izveštaja. Tako, analizirajući medijske izveštaje često nismo sigurni šta je filantropija, a šta puki marketing koji favorizuje velike donatore u odnosu na male.

Nažalost, istraživačko novinarstvo koje se prilično razvilo u nekim drugim oblastima, na polju društveno odgovornog poslovanja i humanitarnog rada ostaje nedovoljno razvijeno. Uloga medija u tom smislu jeste, i treba da bude, kontrolna. Dok s jedne strane podstiču primere dobre prakse, mediji bi trebalo i da otkrivaju tamnu stranu medalje, i time kažnjavaju one koji ideju filantropije zloupotrebljavaju.

Šta je potrebno učiniti kako bi se stvorilo podsticajno okruženje za razvoj filantropije?

Veliki udeo kratkoročnih donacija koja ne nude sistemska rešenja, pre svega donacija za lečenje i smanjenje gladi, su rezultat nekoliko faktora. Šire posmatrano, kada govorimo o dobročinstvu u Srbiji moramo računati na podatak da 22 odsto stanovništva živi u riziku od siromaštva. Pritom, godinama unazad svedočimo povlačenju države iz socijalne sfere, čime su mnoga društvena pitanja ostavljena privatnoj intervenciji na rešavanje. Međutim, nije jedino rešenje čekati bolje socio-ekonomske uslove, već postoji niz konkretnih mera koje bi država mogla da primeni već danas.

Prvo, veliki iznosi prikupljeni za lečenja rezultat su i olakšanog načina doniranja. Ukoliko bi se SMS broj za donacije dodelio i za druge namene, građani bi sasvim izvesno donirali veća sredstva u sada manje zastupljene oblasti poput umetnosti, sporta i nauke.

Drugo, Koalicija za dobročinstvo je sprovela analizu kojom je utvrđeno da bi ukidanjem PDV-a na donacije hrane kojoj ističe rok društvo ostvarilo neto dobit od 1,2 miliona evra godišnje. Sledstveno, promenom ove regulative smanjio bi se broj gladnih i ekološki otisak, a Srbija bi stala u red drugih zemalja EU koje su to već učinile.

Treće, Koalicija za dobročinstvo je takođe pokrenula inicijativu ukidanja bankarskih provizija na humanitarne transakcije. Ova inicijativa još uvek nije usvojena iako se tokom pandemije pokazala uspešnom. Konačno, dugoročni cilj svih filantropskih aktera je da se naša zemlja svrsta i među one zemlje koje fiskalnom politikom podstiču i davanja fizičkih, a ne samo pravnih lica.

Ljudi u Srbiji žele da doniraju ali im doniranje treba olakšati.

1 KOMENTAR

  1. Донаторство је један део филантропије. Нема података о томе како су комуно-фашисти уништили задужбинарство у Србији. Највероватније неповратно. Нешто што није донирано као помоћ, као решење неког проблема, за неку конкретну, поједиачну ситуацију, …итд., већ из љубави према отаџбини. За добро свих. Шта је са тим делом филантропије и да ли је могуће да се он некако обнови, које би биле претпоствке за то,… мада је у то тешко поверовати, јер иста комунистичка банда и данас седи на власти и сматра и тај део имовине својим пленом, и не пада им на памет да то врате овој држави. Вероватно сс у одласку те банде са власти крије и део одговора.

Comments are closed.