“Vrlo zabrinuti” zbog “vrlo aktivnog delovanja”: Kako su kineske “hipersonične probe” postale pretnja u novoj trci za naoružanjem

0
SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia

(Beta) – Navodi o kineskim probama hipersoničnog oružja u vreme dok Peking povećava svoj nuklearni arsenal ističu da Kinu treba uključiti u pregovore o kontroli naoružanja. U suprotnom, preti nova trka u naoružanju kakva je vidjena tokom Hladnog rata, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Kineska vojska je tokom leta sprovela dva testa hipersoničnog oružja, izazivajući zabrinutost SAD da Peking sve više napreduje u trci za razvoj nove generacije naoružanja, piše Fajnenšel tajms.

Kineska vojska je 27. jula prvi put lansirala raketu koja je koristila sistem “frakcionog orbitalnog bombardovanja” za slanje hipersonične rakete s nuklearnim kapacitetima, rekle su četiri osobe upoznate s procenama američke obaveštajne službe.

Fajnenšel tajms je prethodno izvestio da je prvi test bio u avgustu, a ne krajem jula. List sada piše, pozivajući se na obaveštene izvore, da je Kina kasnije izvela drugi hipersonični test 13. avgusta.

Tri osobe koje znaju za prvi test u julu rekle su da je to iznenadilo Pentagon i američke obaveštajne službe pošto je Kina uspela da demonstrira potpuno nove oružane kapacitete, mada nisu izneli detalje.

Jedna od njih je rekla da se naučnici američke vlade muče da razumeju te kapacitete, koje SAD trenutno nemaju, dodajući da se čini da je kinesko dostignuće “prkosilo zakonima fizike”.

Kina je negirala izveštaje da je ranije ove godine testirala hipersoničnu raketu s nuklearnim kapacitetima, insistirajući da je to bila rutinska provera svemirskih letelica, navodi BBC.

Hipersonične rakete su mnogo brže i agilnije od običnih, što znači da ih je teže presresti, ukazuje BBC i ističe da su izveštaji o tim raketama došli u vreme dok raste zabrinutost zbog kineskih nuklearnih kapaciteta.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Lidian rekao je u ponedeljak, 19. oktobra, da je u julu sprovedeno rutinsko testiranje radi provere različitih vrsta tehnologije svemirskih letelica za višekratnu upotrebu.

Američki ambasador za razoružanje Robert Vud istog dana je rekao da su SAD “vrlo zabrinute” i dodao da se Vašington “suzdržavao od vojne primene te tehnologije”.

On je rekao da su i Kina i Rusija “vrlo aktivno” ispitivale tu tehnologiju u vojne svrhe, što znači da “SAD moraju da odgovore na isti način”.

Na tehnologiji hipersoničnih projektila pored Kine, SAD i Rusije radi najmanje pet drugih zemalja, ukazuje BBC, dodajući da je Severna Koreja prošlog meseca saopštila da je uspešno testirala novu hipersoničnu raketu.

Izveštaj da je Kina testirala novu hipersoničnu raketu trebalo bi da upozori SAD na sve veću opasnost, pošto ih je teže pratiti nego balističke rakete i mogu da izbegnu američku raketnu odbranu, ističe Volstrit džurnal u uredničkom komentaru.

Izveštaj ne znači da je rat s Kinom neizbežan, a još manje da se bliži, ističu urednici konzervativnog lista, dodajući da je poenta u tome da je gotova posthladnoratovska era u kojoj su SAD mogle da pretpostave da imaju vojnu prednost.

Nastojanje Kine da razvije hipersonično oružje je samo još jedan razlog više zbog čega bi SAD trebalo da nastave da pokušavaju da dovedu Kinu za pregovarački sto o kontroli naoružanja i da tamo zadrže Rusiju, ističe liberalni Vašington post, uz ocenu da klima sada nije obećavajuća što se tiče pregovora, ali da je alternativa trka u naoružanju ili čak više takvih rivaliteta.

Test hipersoničnog oružja pokazuje da Kina, kao i Rusija pre nje, ima nameru da napravi nuklearno oružje koje ima za cilj da poništi američku raketnu odbranu, piše Tajm.

Taj razvoj događaja, koji podseća na Hladni rat, dolazi u vreme kada se Kine i SAD mogu suočiti na žarištima poput Tajvana, gde bi rizik od pogrešnih proračuna mogao da dovede do katastrofalnog direktnog sukoba.

Ali, dodaje američki časopis, za razliku od Hladnog rata, SAD i Kina nisu postigle niz ugovora, kakve su imali SAD i Sovjetski Savez s otvorenim kanalima komunikacije i kontrolom povećanja arsenala.

Nova kineske vojne mogućnosti u suštini ne menjaju ravnotežu vojnih snaga, kažu američki zvaničnici i analitičari, ali podvlače da bi brzo širenje i diverzifikacija kineskog nuklearnog arsenala trebalo da motivišu Vašington da Peking uključi u razgovore o neširenju oružja. Potrebni su, ukazuje časopis, vojna transparentnost i diplomatska verifikacija pre nego što se novi sistemi naoružanja postave i budu teži za kontrolu.

Ipak, ocenjuje Tajm, neće biti lako ubediti Kinu da ograniči svoje vojne kapacitete. Čak i ako Peking udvostruči svoje zalihe nuklearnih bojevih glava u narednoj deceniji, to će biti tek deo onoga što imaju Rusija i SAD koje su po sporazumu Novi START ograničene na 1.550 raspoređenih nuklearnih glava.

Kina, koja nije deo tog sporazuma, prema procenama ima zalihe od 200 nuklearnih bojevih glava, pošto je otkada je postala nuklearna sila 1964. ograničavala širenje strateškog oružja, sve do nedavno. Zato je, podvlači Tajm, malo verovatno da će sada želeti da ograniče nove kapacitete da napada s kopna, mora i iz vazduha na čemu su Rusija i SAD radili decenijama.

Izveštaj o kineskim hipersoničnim probama zvučao je uzbunjujuće – Kina, sve veća vojna sila, isprobala je novo svemirsko oružje koje može zaobići postojeće protivraketne odbrane. Međutim, ukazuje Njujork tajms, mnogi eksperti su izrazili sumnje u pogledu navoda britanskog lista.

“Ništa ne znamo iz pouzdanih izvora”, rekao je Džonatan Mekdauvel, astronom s Harvarda koji prati svemirska lansiranja, dodajući da jedinica vojske SAD koja prati dešavanja u orbiti nije objavila informacije o lansiranju koje bi se poklopile s izveštajima o kineskim hipersoničnim probama.

Njujork tajms ističe i da ne bi bilo iznenađenje u slučaju da je izveštaj tačan. Tehnologija hipersoničnih raketa je prvi put isprobana šezdesetih godina i poznata je kao “sistem frakcionog orbitalnog bombardovanja”.

Fizičar Dejvid Rajt s Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) rekao je da opisi kineske probe zvuče alarmantno, ali da “svaka zemlja koja nešto može poslati u svemir može da uradi to” i da svakako ne bi trebalo da iznenađuje što to može Kina s obzirom na njen uznapredovali svemirski program.

Pored toga, dodaje Njujork tajms, viši američki zvaničnik, koji je govorio anonimno da bi opisao poverljive obaveštajne procene, rekao je da postoji skepticizam u pogledu toga kako je Fajnenšel tajms prikazao kinesku probu. Ne znači da se proba nije dogodila, dodao je on, već je sporna pouzdanost njenog prikaza.

y