Samo dan pre nego što je 2. februara potvrđen prvi smrtni slučaj od koronavirusa van teritorije Kine, objavljena je smrt 64-godišnjeg Endija Gila, uticajnog muzičara, gitariste i frontmena benda „Gnag of four“. Gil je umro od upale pluća nakon što se dve nedelje lečio u bolnici „St. Thomas“ u Londonu, piše Gardijan, a prenosi Jutarnji list.

Razvoj njegove bolesti je prilično iznenadila i njegove lekare. U pitanju je bilo naglo pogoršanje opšteg stanja organizma, nizak nivo kiseonika i otkazivanje organa. Gil se razboleo krajem novembra, po povratku iz Kine, gde je nastupao sa bendom. Ubrzo nakon toga se razboleo i njihov 26-godišnji organizator turneje. On je odmah zadržan na bolničkom lečenju zbog respiratorne infekcije.

Kada su iz Kine, a potom i iz Italije stizale vesti o bolnicama koje više nemaju gde da smeste obolele od koronavirusa, Gilova udovica Katrin Majer je posumnjala da je njen partner zapravo bio jedna od prvih žrtava virusa COVID-19.

U blogu koji je objavila prošlog meseca, Majer je saopštila da je svoju sumnju prenela i pulmologu koji je lečio poznatog gitaristu. Lekar je odgovorio da oni u početku nisu razumeli žašto se Gilovo stanje naglo pogoršalo, ali da je zbog sve više informacija o simptomima koronavirusa vrlo moguće da je Gil bio zaražen uprvao koronavirusom.

Takođe, genetska analiza novog koronavirusa sugeriše da se virus u Kini među ljudima pojavio krajem novembra ili početkom decembra 2019. Međutim, dok je Kina Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) prijavila da je prvi slučaj evidentiran 8. decembra, vladini podaci do kojih su došli novinari Saut Čajna morning posta upućuju da je prvi slučaj koronavirusa zabeležen još 17. novembra.

Kako se virus širio svetom i kako su simptomi bolesti postajali sve jasniji, mnogi su se zapitali da li su i sami u nekom trenutku preležali koronavirus.

„Ljudi su postali svesniji opasnosti respiratornih infekcija i kada su čuli priče o koronavirusu, bilo je lakše dovesti svoj slučaj u vezu sa COVID-19. Uostalom, prehlada grip, pa čak i upale pluća su česte tokom zimskih meseci“, rekao je dr Stiven Bejker sa Instituta za zarazne bolesti na Univerzitetu u Kembridžu.

„Međutim, bez jasne informacije o tome šta se zapravo događalo u Kini krajem prošle godine, teško je pretpostaviti da li je virus u Veliku Britaniju, ili bilo koju drugu državu, stigao mnogo ranije, nego što pokazuju službene beleške“, dodao je dr Bejker.

Takođe, dr Bejker smatra da je vrlo moguće da su ljudi u Vuhanu bili zaraženi virusom, a da nisu blagovremeno informisani o tome.

„To je vrlo moguće. Moguće je da su neki zaraženi ljudi u tom periodu putovali u Kinu i u suprotnom pravcu. Zato je i vrlo moguće da se virus širio i među stanovništvom Velike Britanije pre nego što je zabeležen prvi slučaj“, rekao je dr Bejker.

Nedavno objavljeni detalji sastanka britanskog Naučnog saveta za vanredne situacije (SAGE) pokazuju da su zbog nesigurnosti u validnost podataka koji su pristizali iz Kine bili onemogućeni u pokušaju da naprave nekakav plan u slučaju krize. SAGE je doneo zaključak da „U Velikoj Britaniji ima više slučajeva koronavirusa nego što se mislilo u početku krize“.

U međuvremenu, SZO je pozvala sve zemlje da ispitaju sve sumnjive slučajeve kako bi što bolje razumeli cirkulisanje virusa. Takođe, SZO je uputila apel lekarima da provere sve slučajeve upale pluća neutvrđenog porekla u poslednjim nedeljama 2019.

Organizacija za javno zdravlje Engleske takođe je saopštila da „ne može isključiti mogućnost da je koronavirus prisutan u Velikoj Britaniji još od decembra“.

Međutim, pod pretpostavkom da je i ranije bilo zaraženih, postavlja se pitanje kako to da je virus eskalirao tek krajem januara i početkom februara?

Dr Bejker smatra da je potreban određeni priliv zaraženih ljudi da bi se epidemija zaista proširila.

„Ljudi su sredinom februara počeli da se vraćaju sa zimskih odmora i skijanja u Italiji, Austriji… I tada su zabeleženi prvi zvanični slučajevi. U trenutku kad postoji određen broj slučajeva, doći će do lokalne transmisije i epidemija će se ubrzo rasplamsati“, rekao je dr Bejker.

„Međutim, nije svako sa koronavirusom jednako zarazan. Ako je i bilo više slučajeva u januarau ove godine, oni možda nisu ostvarili dovoljno kontakata da bi došlo do širenja virusa. Jednostavno je. Kad si bolestan, ostaneš kod kuće. Moguće je da su se ljudi nesvesno samoizolovali, jer su se osećali loše“, dodaje dr Bejker

Profesorka infektologije na Kraljevskom koledžu u Londonu dr Natali Mekdermont smatra da postoji i druga mogućnost, da je virus dugo „tinjao ispod površine i nije bio identifikovan“. Ako je, kako se sada smatra, veliki procenat zaraženih asimptomatski, dr Mekdermont smatra da bi se virus sporo širio do najranjivijih društvenih grupa.

„Starija populacija zapravo će teže doći u kontakt s virusom jer više ne odlaze na posao i manje se kreću među ljudima. Stoga je možda trebalo proći dosta vremena da se virus proširi zajednicom i dođe do starijih osoba“, rekla je dr Mekdermot.

Ideja da se virus širio Evropom još u decembru i januaru sadrži i ozbiljne javnozdravstvene implikacije, što je činjenica koja je Katrin Majer podstakla da istraži smrt svoga muža. Ona i pulmolog koji ga je lečio se nadaju da će uspeti da naprave test na antitiela koji će pokazati da li su i oni bili zaraženi.

„Koliko je smrtnih slučajeva moglo da se izbegne da je bilo više transparentnosti i da je odgovor javnozdravstvenog sistema bio brži i bolji, i to ne samo u Kini“ napisala je Majer.

https://www.nstore.rs/product/nedeljnik-pretplata-na-elektronsko-izdanje-za-inostranstvo/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.