Vreme jezika: “Za mene kao pisca, jezik kojim pišem nije manje srpski zato što je i srpskohrvatski, hrvatskosrpski…”

0
Foto Nedeljnik/Igor Pavicevic

Ako je 1966. bio razočaran u Tita, naredne godine Dobrica Ćosić verovatno se razočarao u Jugoslaviju. I, pre svega, u jugoslovenske intelektualce.

To je godina kada se u Zagrebu pojavljuje Deklaracija o nazivu i položaju hrvatskog jezika, koju u Beogradu dočekuju sa oduševljenjem, svojim „Predlogom o razmišljanju o jeziku“. Bila je to jedna od mnogih pušaka nehajno okačenih o dovratak u prvom činu, jedan od mnogih rđavih čavala spremnih da se zakuju u les Jugoslavije.
Maspok, liberali, Ustav 1974, tenzije koje će uslediti osamdesetih i kulminirati u poslednjoj deceniji 20. veka – sve to ima koren u 1967.

A Ćosić je tada bio pomalo – ni tamo ni ovde.

“Ja sam pristalica humanističkog internacionalizma i socijalističkog jugoslovenstva… Ja sam o srpskom nacionalizmu pisao u ‘Deobama’ i još nekoliko puta poslednjih godina pisao sam i govorio o njegovoj reakcionarnosti i društvenom besmislu. Takođe, kao što vam je poznato, još 1961, a onda 1962, 1964, 1965. i potom, pokušavao sam na području kulture da zovem u aktivnu borbu protiv svih jugoslovenskih nacionalizama kao primarnih retrogradnih sila i tendencija u našem društvu… A to što čini ‘Deklaraciju’ i ‘Predlog’, koje ja po mnogo čemu ne izjednačujem, naročito po uzročnim činiocima i načinu donošenja tih tekstova, predstavlja vrlo, vrlo složen društveno-istorijski i političko-kulturni kompleks, o kome bi bez političkih anatema, forumskih odluka, teološke isključivosti valjalo savesno i kvalifikovano, naučno i tolerantno, s međusobnim razumevanjem i poštovanjem razlika raspravljati. Jer, neki problemi jezika hrvatskog i srpskog naroda očigledno postoje čim se sa toliko autoriteta i energija pokreću. Jedino političkim odlukama ili ignorancijom, stvar jezika i oko njega ne samo da se ne rešava, nego se u izvesnom smislu i komplikuje, nadgrađuje i prlja drugim interesima i ciljevima.
Za mene kao pisca, jezik kojim govorim i pišem nije manje ili malo srpski zato što je i srpskohrvatski, hrvatskosrpski, hrvatski…”

A onda zapisuje, prema Radovanu Popoviću u “Vremenu pisca”, ove redove u svoju svesku:

“Iako je srpska kultura u poslednjem stoleću svog razvića doživela epohalan preobražaj, ogroman stvaralački uspon i mnogostruko obogaćenje, nju još uvek opterećuju izvesne nepovoljne istorijske uslovnosti iz vremena njenog prelaska iz patrijarhalne u građansku epohu.

„Muka opstanka po svaku cenu vekovima je gonila Srbe s njihovih ognjišta i rasipala ih, s očajem i nadom, po balkanskim, jadranskim i panonskim prostranstvima. Vreme i sila redili su im talase, rubili, topili ih. Carevine, kulture, vere, delile su, razarale, menjale narod što je pokrivao prostore koje nije mogao uvek da svlada ni biološki ni civilizacijski. Pri tome, izvanredno je uočljiva upornost Srba da svoj duhovni oblik i istorijsku samosvest potvrđuju svuda gde zastanu i ostanu…

Iz zapadnoevropske kulture Srbi će dugo prihvatati njene ponajčešće periferijske, provincijske, neautentične oblike i sadržine. Ta negativna okolnost snažno će i dugotrajno uticati na karakter i tok nacionalne kulture, osobito na karakter prosvećenosti i civilizovanja matične Srbije.

„Možda je najnesrećnija osobenost srpske nacionalne kulture njena sadržina, vremenska i prostorna nejedinstvenost. Tu nejedinstvenost vladajući činioci danas uporno podstiču. Za tu svrhu stvorena je jedna čitava jedna ideologija.

U tu su se ideologiju slile i austrougarske i kominternovske koncepcije Balkana i Jugoslavije. Jednog dana to će biti sagledano sa svim posledicama…”

***

Iz hit knjige Marka Prelevića “Dobrica Ćosić – Vernik i grešnik” koja se dobija na poklon uz letnji dvobroj Nedeljnika od četvrtka 22. jula.

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednom broju koji izlati u četvrtak 5. avgusta, očekuje vas ekskluzivna knjiga o Zoranu Đinđiću.

U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.