Toliko puta sam čuo „Znaš, kada sam bio mali, ja sam tebe baš mrzeo jer svaki put kad si bio na TV-u, mama i tata su govorili: ‘Vidi ovog Stefana a šta ti radiš?'“, ispričao je Stefan Milenković, čuveni violinista, u ispovesti o uspehu, odricanju, selidbama, povratku u zemlju, slobodi, strahovima i susretu sa Reganom, Gorbačovom, papom Jovanom Pavlom Drugim…
Da se vratimo na početak devedesetih kada se ti kao nekadašnje čudo od deteta nalaziš sada u čudima krize i rata?
Bilo je jasno da nešto nije u redu. Video sam kako se Beograd menja. Postao je opasan. Pojavile su se grupice mladih koje su štraftale gradom i koje nisu imale dobre namere. Grad se punio mladima koji se vraćaju s fronta, kao i izbeglicama. Ja sam obožavao Beograd kao što ga danas obožavam, ali tada je on počeo skroz da se menja. Mi smo vozili skejt i osetili smo da više nije isti grad. Imaš petnaest godina a ne znaš da li će neko da te prebije na ulici. To mi se na kraju i desilo. To je bilo tri meseca pre nego što ćemo otići iz Beograda u Italiju. Vozio sam skejt na Platou ispred Filozofskog fakulteta i tu su me trojica pretukla samo zato što sam Stefan Milenković, i to dok je bio pun kafe na Platou. Niko nije reagovao. Njih petoro me je šutiralo. Nisam rekao roditeljima šta se desilo jer me ne bi pustili.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. juna
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
