Pre ili kasnije roditelji se neizbežno susreću sa dilemom kada svojoj deci treba kupe neki elektronski uređaj. Prema istraživanju kompanije Kaspersky, 61 odsto dece dobija svoj prvi telefon ili tablet u periodu od 8 do 12 godine, a 11 odsto ih dobija pre nego što napune pet godina. Zato je važno da roditelji nauče kako je najbolje uvesti tehnologiju u živote svoje dece. Zajedno sa kliničkim psihologom Dr Salihom Afridi, Kaspersky nudi bezbednosne i psihološke uvide kojih bi roditelji trebalo da budu svesni pre nego što svojoj deci daju prvi “gedžet“.
- Šta treba da uradim pre nego što detetu dam uređaj?
Pre svega, podesite dečiji nalog na uređaju. Bilo da se radi o telefonu ili tabletu, bitno je da je uređaj bezbedan. Podešavanje ove funkcije treba da vam bude prioritet.
Dečiji nalog (Child Account) služi kao zaštita za uređaj, sprečavajući preuzimanja igara ili pesama sa eksplicitnim sadržajem. Za detaljna uputstva o kreiranju dečjeg naloga na Android ili iPhone uređajima pogledajte sveobuhvatni Kaspersky vodič.
Instalirajte osnovne aplikacije koje podržavaju komunikaciju i učenje – poput messenger ili map aplikacija. Ne zaboravite da podesite postavke privatnosti i poverljivosti u svakoj od instaliranih aplikacija, tako da dete ne bude vidljivo nepoznatim ljudima preko svog broja telefona. Ako koristite alatke kao što je Privacy Checker, lakše ćete podesiti optimalna podešavanja zaštite za različite uređaje i platforme.
Ne zaboravite da instalirate aplikaciju za digitalno roditeljstvo. Ovo će vam omogućiti da birate sadržaj, imate uvid koliko vremena vaše dete provodi pred ekranom (pa čak i da postavite ograničenja ukoliko je potrebno) i pratite njihovu trenutnu lokaciju.
Aktivirajte funkciju koja blokira pozive sa nepoznatih brojeva kako biste zaštitili svoje dete od potencijalnih rizika.
- Kako da pravilno uvedem novi uređaj u život deteta?
Prođite zajedno različite funkcije i popričajte o potencijalnim opasnostima. Postoje posebne lekcije na ovu temu koje možete skinuti sa Google Store-a ili Apple Store-a gde možete da naučite sve o prednostima i manama određenog uređaja.
U dogovoru sa detetom napravite skup porodičnih pravila. Važno je podsticati razumevanje i konsenzus o odgovornostima i očekivanjima u vezi sa korišćenjem uređaja. Da biste napravili balans, dogovorite se oko lokacija i vremenskih perioda kada se nijedan uređaj ne koristi, možda tokom večere ili pre spavanja. Odredite trenutke za hobije kao što su čitanje, igranje napolju ili slagalice.
Ovakav pristup ne samo da usađuje osećaj odgovornosti kod deteta, nego garantuje da će deca shvatiti i poštovati postavljene granice. Važno je da se pravila periodično preispituju i usavršavaju u skladu sa odrastanjem i tehnološkim napretkom.
I zapamtite – Ukoliko dete ne pokaže zdrav nivo angažovanja u aktivnostima iz stvarnog života i druženjem, nemojte mu uvoditi telefon ili društvene mreže. Jedan od načina na koji mogu da zarade uređaj je da pokažu da su sposobni da redovno i dosledno rade „ono o čemu se ne može pregovarati“, što podrazumeva spavanje, vežbanje, domaći zadatak, druženje, pravilnu ishranu i periode odmora.
- Koje su efikasne strategije za uspostavljanje otvorene komunikacije sa detetom u vezi sa korišćenjem njihovog uređaja i bezbednošću na mreži?
Podstaknite otvorenu komunikaciju i razgovarajte sa decom o njihovim online iskustvima, kako biste bili sigurni da se oni osećaju dovoljno bezbedno da sa vama podele i dobra i loša iskustva. Možete postaviti ovakva ili slična pitanja:
- „Da li ste naišli na nešto zbunjujuće ili nešto što niste razumeli dok ste bili onlajn?“;
- „Da li ikada ćaskaš ili igraš igrice sa ljudima koje nisi lično upoznao? Kako je to?“;
- „Da li postoje nove aplikacije ili web stranice koje ste otkrili i koje koristite? Možete li da mi pokažete?“
Budite u toku sa najnovijim digitalnim trendovima i pretnjama, kao što su sajber maltretiranje ili krađa podataka. Razgovarajte o ovim stvarima sa detetom tako da može da vas razume. Na primer, ako saznate o novom onlajn izazovu ili trendu, pitajte svoje dete o tome i iskoristite to kao priliku za učenje. Najnovije vesti o sajber bezbednosti možete saznati na pouzdanim blogovima.
Razgovarajte o posledicama koje mogu da se dese na internetu. Objasnite im kako stvari koje se “šeruju“ na mreži ostaju tamo na neodređeno vreme i mogu uticati na njihovu reputaciju. Naučite ih da posebno paze na lične informacije. Deca nikada ne bi trebalo da daju svoju adresu, geolokaciju, login podatke i šifre. Pored toga, trebalo bi da izbegavaju korišćenje korisničkih imena koja se sastoje od njihovih pravih imena, jer to neko može da zloupotrebi.
Naučite svoje dete da prihvatanje zahteva za prijateljstvo od nepoznatih osoba u stvarnom životu treba izbegavati. Bitno je da shvate da ako neko, koga ne poznaju, uporno pokušava da sazna lične podatke o njima ili njihovim roditeljima, to predstavlja razlog za zabrinutost. Vaše dete ne bi trebalo da se oseća nelagodno ako ne odgovori na nečiji friend request. Na društvenim mrežama, kao i u životu, treba da postoji privatnost.
Ako redovno i mirno vodite ovakve razgovore i učite ih o online rizicima, povećavate verovatnoću da će vam se deca poveriti kada naiđu na nešto sumnjivo. Treba da ih podstičete da budu radoznali, bez osude ili straha. Vaše reakcije će odrediti koliko će se deca osećati slobodno da sa vama otvoreno komuniciraju.
Aplikacije za digitalno roditeljstvo omogućavaju roditeljima da prate svoju decu i njihove online aktivnosti, kako bi bili bezbrižni kada koriste telefone ili tablet.
- Koji su potencijalni rizici o kojima treba da pričam sa svojim detetom?
U digitalnom dobu, deca su laka meta za sajber kriminalce, neretko zato što nisu upoznata sa osnovnim principima bezbednosti i uobičajenim taktikama prevare. Naša roditeljska dužnost je da ih edukujemo o ovim stvarima i zaštitimo od potencijalnih opasnosti.
Na primer, naučite dete kako da prepozna obmanjujuću reklamu, lažne zahteve za anketiranje, razne lutrije i druge šeme koje mogu da budu opasne po njihove lične podatke. Pomozite im da shvate da, iako bi moglo biti primamljivo preuzeti Barbi film pre nego što se zvanično objavi, ponude ove vrste mogu biti trikovi sajber kriminalaca kojima je cilj da ukradu podatke ili novac sa kartica njihovih roditelja. Savremena bezbednosna rešenja mogu da detektuju i blokiraju bilo koje phishing web stranice ili malver.
Usadite svom detetu naviku da budu oprezni kada su na mreži. Naučite ih da razmisle pre nego što kliknu na neki link, nepoznate priloge u mailu ili odgovore na poruke od nepoznatih lica. Razgovarajte o dozvolama koje aplikacije treba da imaju na njihovim uređajima. Na primer, ne postoji valjan razlog da aplikacija Kalkulator zahteva pristup geolokaciji.
Potrudite se da razgovori o sajber bezbednosti budu prijatni i zanimljivi tako što ćete učiti kroz igre i druge zabavne formate. Najvažnije je da vaša deca steknu poverenje da mogu da se obrate odrasloj osobi kojoj veruju kada se suoče sa uznemirujućim ili sumnjivim situacijama na internetu.
„Roditelji treba da shvate da, ako se pravilno koristi, digitalni uređaji zaista mogu pomoći porodici, a deci da olakšaju učenje. Međutim, ovo je moguće samo ako dete zna kada i kako da upozori roditelje online pretnje na koje naiđu. Bilo da primaju čudne poruke od nepoznatih osoba, nailaze na pretnje, zahteve za lične podatke ili nailaze na sajtove za krađu identiteta, bitno je da dete bude svesno ovih opasnosti i komunicira ih svojim roditeljima“, komentariše Andrej Sidenko, stručnjak za privatnost kompanije Kaspersky.
„Kada se uvede prvi digitalni uređaj, život vaše porodice će se neizbežno transformisati, jer će vaše dete biti uvučeno u carstvo interneta. Umesto da to zabranjujete, preporučljivo je da ga usmerite na pravilno online ponašanje. Učenje je postepen proces koji ne garantuje savršenstvo od samog početka. Greške će se prirodno dešavati i moguće je da vaše dete slučajno preuzme malver, stupi u komunikaciju sa sumnjivim osobama ili želi što duže da bude ispred ekrana. Uloga roditelja je da pruže podršku i pomoć tokom procesa učenja. Samo tako možete pomoći svom detetu da bude bezbedno na internetu“, komentariše Dr Saliha Afridi, klinički psiholog.
O kompaniji Kaspersky
Kaspersky je globalna kompanija za sajber bezbednost i digitalnu privatnost osnovana 1997. godine. Obaveštajni podaci o potencijalnim pretnjama i bezbednosna ekspertiza kompanije Kaspersky se konstantno transformišu u inovativna rešenja i usluge za zaštitu Vlada, preduzeća kao i potrošača širom sveta. Sveobuhvatni bezbednosni portfolio kompanije uključuje vodeću zaštitu krajnjih korisnika, specijalizovane bezbednosne proizvode i usluge, kao i Cyber Immune rešenja za borbu protiv sofisticiranih digitalnih pretnji koje se neprestano razvijaju. Preko 400 miliona korisnika zaštićeno je Kaspersky tehnologijama, dok kompanija pruža pomoć preko 220.000 korporativnih klijenata da zaštite ono što im je najvažnije. Više informacija dostupno je na sajtu.
