Očuvanje granica i njihova bezbednost oduvek su bili važni, ali su odnedavno postali još značajniji – zbog nezaustavljivog širenja epidemija iz države u državu, kao što je slučaj sa najnovijom opasnom zaraznom bolesti koja nas je pogodila usled koronavirusa, kao i sve ćešćih slučajeva krijumčarenja robe i trgovine ljudima.
Uobičajeni nadzor i provere koje vrše službenici granične policije i carinici može se ubrzati, poboljšati i postati tačniji, precizniji i efikasniji primenom pametnih tehnologija. Upravo na ovakvim tehnologijama već godinama bave stručnjaci sa privatnog naučnog instituta Vlatacom osnivača i idejnog tvorca dr Vladimira Cizelja. Kako izgledaju i funkcionišu ovakvi sistemi? Kako oni utiču na državnu bezbednost?
Dr Vladimir Cizelj, Vlatacom i veliko iskustvo u oblasti kontrole granica
Od 1997. godine kada je osnovao Vlatacom, najpre kao kompaniju a potom kao istraživački centar koji je prerastao u prepoznati i akreditovani naučni institut, dr Vladimir Cizelj je okupio stručnjake koji su radili na razvoju, proizvodnji i integraciji sistema koji se između ostalog bave kontrolom i nadzorom granica.
Istraživački i naučni institut Vlatacom na čelu sa dr Vladimirom Cizeljem, svojim naprednim sistemima i rešenjima pomogli su mnogim državama u sferi državne bezbednosti. Njihova tehnološka dostignuća iz oblasti biometrije, video-nadzora, obrade pametnih slika, obrade radio-talasa, multi-senzornih rešenja, kao i uređaja za šifriranje i autentifikaciju, rešenja za bezbednost informacija i komunikacije (ICT – informaciono-komunikacione tehnologije), zaštite kopnenih granica i zaštite granica na moru čak i iza linije horizonta uspešno se koriste u mnogim državama širom sveta.
Evo kako izgledaju neki od ovih pametnih sistema i po kom principu rade.
Pametni sistem kontrole granica najnovije generacije
Vlatacom-ov sistem za kontrolu granica ili vBMS sastoji se od hardvera i softvera koji pomažu pri lakšem i bržem procesu provere prilikom prijavljivanja putnika na granici. Ovaj sistem koristi istoriju svih prelazaka granica odnosno bazu podataka svih prethodnih ulazaka i viza koje je putnik imao i eventualno prekoračio period boravka, a detektuje i daje upozorenje u slučaju pokušaja korišćenja ukradenog i nestalog pasoša.
Kontrola granica na kopnu
Multisenzorski sistem za nadgledanje može da detektuje čoveka na udaljenosti do 5 km i danju i noću, a takođe i da detaljno analizira objekat da bi ga prepoznao i identifikovao. Kako objašnjavaju na institutu Vlatacom dr Vladimira Cizelja, ovaj sistem radi na različitim principima generisanja slika, ima veliki domet i radi u širokom temperaturnom opsegu. Filtrira efekte vibracije i kiše, a parametri senzora za generisanje slika u kontrolnom centru podešavaju se na daljinsko upravljanje.
Osim elektro-optičkih sistema i uređaja zasnovanih na senzorima, inovativna rešenja prvog privatnog razvojnog i istraživačkog naučnog instituta Vlatacom i dr Vladimira Cizelja su i pametni čitači dokumenata koji rade na principu samouslužnog kioska. Veoma su pouzdani prilikom identifikacije nosioca dokumenta na osnovu provere lica i otiska prsta i poređenjem i analizom ovih biometrijskih karakteristika koje se nalaze u putnoj ispravi.
Kontrola granica na moru
Radar koji ima domet iza linije horizonta prevazilazi uobičajene mikrotalasne radare malog dometa, pa pokriva zonu od 200 nautičkih milja od obale. Integrišući se sa automatskim identifikacionim sistemom pruža pouzdane informacije o brodovima. Obuhvata ceo vidokrug bez ijedne “mrtve tačke”. Procesuje signal u realnom vremenu, a radi u bešumnom modu. Detektuje veličinu, brzinu i koordinate velikih, srednjih, malih i veoma malih plovila uz sposobnost da predvidi trajektoriju kojom će se plovilo kretati. Ovaj sistem se oglašava kada plovilo u vidokrugu izvodi nepredviđene manevre, promene brzine ili ide preblizu drugom plovilu tako da lokalni operater/komandni centar budu na vreme upozoreni. Zahvaljujući ovim dostignućima eksperata sa instituta Vlatacom okupljenih oko dr Vladimira Cizelja, obale i brodovi mogu biti bezbedni.
U savršenom svetu granice ne bi postojale i ljudi bi se slobodno kretali gde god požele, ali nažalost svedoci smo mnogih zloupotreba i rizika. Zbog svega što se dešava, pojačana kontrola granica postala je imperativ da bismo kao društvo i pojedinci bili bezbedniji i da bismo se osećali sigurno. Da bi nadzor i kontrolisanje granica bili što efikasniji, potrebno je i da tehnologija ide u korak sa vremenom.
Veliki je izazov savremenog sveta, kada globalizacija podrazumeva sve rasprostranjenije i frekventnije kretanje dobara i ljudi, sprečiti sve opasnosti koji postoje i zaštiti interes sopstvenih građana. Saradnjom između država, umrežavanjem sistema i napuštanjem zastarelih metoda, a implementacijom najnovijih tehnologija – idemo korak unapred ka većoj bezbednosti.