Vlastimir Vuković, predsednik IO Komercijalne banke: Klijenti mogu da očekuju bolju komunikaciju, a privreda lakše transfere novca po povoljnijim uslovima

0
Fotografije: Igor Pavićević

Da nije globalne krize izazvane koronavirusom, verovatno bi najvažnija promena u srpskom bankarskom sektoru bila integracija NLB i Komercijalne banke. Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, u prvom intervjuu od kada je objavljeno da NLB kupuje Komercijalnu banku, govori o promenama u poslovanju banaka u uslovima krize, o tome kako se menjaju navike potrošača, o merama države i svim izazovima koji su pred nama.

Kakvi su vam prvi utisci posle integracije Komercijalne banke i NLB Banke, kako vidite značaj ove integracije i posebno za firme koje žele da posluju u regionu?

Prvi utisci su odlični. Proces integracije Komercijalne banke i NLB Banke će tek da nastupi u narednih godinu dana, ali proces integracije unutar NLB Grupe je već počeo. Osnovni cilj je da se visoki standard usluga i kontakta sa klijentima ostvari svuda gde NLB posluje. Opšti utisak o Komercijalnoj banci je da joj klijenti veruju, što se vidi po najvećem stepenu štednje u državi, ali i po milion klijenata koji su nam poklonili poverenje. To je dodatna obaveza za nas. Mi poslujemo u svim zemljama bivše Jugoslavije izuzev u Hrvatskoj i svuda poslujemo kao sistemska banka, odnosno jedna od tri vodeće banke.

I to donosi obaveze kako prema klijentima tako i prema zajednici. Mi svuda pokušavamo da stvorimo uslove za kvalitetan život i za privređivanje ljudima kako bismo se povezivali i kako bi te granice u regionu bile samo na papiru. Klijenti mogu da očekuju lakšu i bolju komunikaciju. A u privredi – lakše transfere novca po povoljnijim uslovima.

A kakav je značaj za privredu u širem smislu? Šta predstavlja srpsko tržište NLB Grupi koja nije nova ovde?

NLB Banka ima dva odsto tržišnog učešća, a zajedno sa Komercijalnom 12 odsto. Poznajemo tržište. Sa potencijalom Komercijalne banke možemo na potpuniji način da ga obuhvatimo u svim segmentima. Komercijalna banka je prepoznatljiva u radu sa stanovništvom, ali i u radu sa poljoprivredom i privredom. Verujem da će svi veći projekti u Srbiji imati Komercijalnu banku kao strateškog partnera i tu govorim i o većim državnim projektima, ali i o projektima u koje su uključene i privatne inicijative. Strateški, Komercijalna banka ima priliku da pokrije sve: od proizvodnje sirovina, prerade, finalne i onlajn distribucije. Kompletan krug gde će Komercijalna banka da pokrije sve učesnike na tržištu od građana do najvećih kompanija.

Ipak, danas je definitivno prvo pitanje “korona-kriza” i kako je uticala na privredu. Kakva su vaša predviđanja, na koji način će ova kriza promeniti poslovanje banaka i generalno bankarski sektor?

Kriza je definitivno imala negativne efekte. Država je odigrala dobru ulogu u ovoj krizi, tako da su uz pomoć privredi i građanstvu očuvani proizvodnja i BDP kroz niz programa moratorijuma i garantnih šema. Bili su i subvencionisani krediti za poljoprivredu, uz poreske olakšice i pomoć svim građanima. Sve to je bila injekcija da se očuva stabilnost.

Efekat toga je da je kreditni portfolio i naše banke i čitavog sektora održan. Čak je imao i rast. I u prva dva meseca ove godine imamo rast od oko dva odsto kreditnog portfolija bankarskog sektora.

A posledice ćemo osetiti i u ovoj i u narednim godinama, jer pojedine privredne delatnosti su više pogođene u odnosu na druge. Ali neke delatnosti poput IT ili poljoprivrede ili građevinarstva, daju zamajac privredi. Strane direktne investicije nisu prestale što je veoma bitno za Srbiju. Tako da ukupno gledajući – ekonomija se izborila.

Ako postoji neka pozitivna stvar koju je donela korona, onda je to da je digitalizacija postala nova normala, za banke i za klijente.

Klijenti za bankarstvo sve više koriste digitalne kanale, a istovremeno veliki broj kompanija, pa i Komercijalna banka, dobrim delom su svoje poslovanje prebacile na rad kod kuće. I to će definitivno biti nova normala. Promeniće se i radni prostor u kojem rade i banke i različite institucije. Recimo, ljudi dođu na posao, uključe laptop i počnu da rade za nekim stolom koji nije “njihov”. To je revolucija u načinu na koji smo do sada radili.

Očekujete, dakle, da će korisnici zadržati tu naviku da plaćaju onlajn?

Definitivno. Imamo dvocifreni rast korisnika digitalnog bankarstva u našim bankama, ali i na čitavom tržištu. Tu ne treba praviti razliku između penzionera i mlađih ljudi, čak biste se iznenadili koliki je broj penzionera koji koriste nove tehnologije. Međutim, onlajn plaćanje neće biti jedina usluga koja će se održavati. Očekujemo da će se putem digitalnih kanala u budućnosti pružati i niz drugih usluga poput naručivanja nove kartice i podizanja novog kredita.

A kako ocenjujete mere koje je tokom korona-krize donela Narodna banka Srbije?

Kao zrele, ozbiljne i pravovremene. Mi smo jedna od retkih država u okruženju, a i u Evropi, koje su u pravo vreme donele odluke. Moratorijum je bio ključan za očuvanje stabilnosti. Takođe, organizacija prema ljudima koji nisu mogli da podignu svoje penzije. Narodna banka je organizovala da im se dostavi na kućne adrese i to su bili potezi koji su bili i ljudski i pravovremeni. To je značilo ljudima u tim teškim vremenima, da znaju da nisu zaboravljeni.

S druge strane, i Ministarstvo finansija je imalo dobre programe, pre svega garantnih šema. To je upumpalo dodatna sredstva neophodna privredi da radi i dobije cash flow. I Ministarstvo poljoprivrede je imalo dobar program subvencionisanih kredita gde su dali grejs period. Banke su bile partner i svaki pravovremeni potez u saradnji sa bankama je i ostvaren. To je donelo stabilnost u poslovanju, ali i kada je reč o psihiloškom efektu na naše klijente.

Ali opasnost od krize i dalje postoji. Šta može da pokrene kreditnu aktivnost? Kako mislite da mogu da se motivišu privrednici i da se smanji ta neizvesnost?

Važno je da privrednik ima viziju šta će raditi u narednim godinama zato što se svakodnevica promenila. Svako ko je mislio da će ovo kratko da traje nije napravio dobru računicu. Ljudi su obazrivi i pre svega su se orijentisali na likvidnost i na održavanje posla. Sada je dosta neizvesno šta će se to tražiti kada svet pobedi koronu.

Imaćemo neki drugačiji svet, ali će tada da se poveća tražnja za nekim stvarima. Pitanje je procene kada će se to desiti, a naši klijenti zajedno sa nama treba da procene kada bi bio pravi momenat, kada će ljudi željni “onog” života pre korone početi da se vraćaju starim navikama ili da formiraju neke nove. E tada, ljudi koji su spremni za taj “day one” biće pobednici.

Zanimljiv je primer sa maskama. Onaj ko je brzo mogao da preorijentiše proizvodnju i isporuči maske mogao je da proda koliko je hteo. Ta vrsta preduzetničkog momenta, da se oceni šta je važno, biće ključna.

Banke će takođe nastaviti da igraju ulogu u podsticanju privrede – pružajući likvidnost i usluge, a Komercijalna banka će ići i korak dalje. NLB Grupa naime u drugom kvartalu ponovo pokreće projekat Okvir pomoći, u okviru kog ćemo podržati lokalne domaće kompanije i poljoprivrednike znanjem, uslugama, stručnom pomoći i reklamnim prostorom, čime ćemo i pomoći da lakše dopru do svojih kupaca i korisnika i potvrditi još jednom da nam je stvarno stalo do regije u kojoj je naš dom.

Šta vidite kao taj “day one” za bankarski sektor?

On je za bankarski sektor odavno krenuo. Potpuno drugačiji model bankarstva je danas na snazi. Videli smo digitalizaciju, nove potrebe ljudi, potrebu za interakcijom putem video-četa… U bankarstvu je najvažniji pravi lični kontakt kod nekih bitnijih životnih odluka – kada želiš da rešiš stambeno pitanje ili kada privrednik želi da investira neki novac. Tu određeno vreme, aktivnost, znanje i savet treba dobiti od banke, a da transakcione aktivnosti budu digitalne. Da se za te aktivnosti ne čeka u redu ako digitalno može da se uradi za 15 sekundi. I to se sve menja brže zbog korone.

A šta je najveći izazov za privredu kad dođe “day one”, kada prođu svi moratorijumi, sve povlastice, šta se onda dešava?

Priliku za ekonomiju vidimo u otvorenosti i integraciji regiona prema skandinavskom modelu i u povezivanju regionalnih projekata, a ovde institucija kao što je NLB Grupa može široko učestvovati. Mi već sada radimo na principu prekogranične saradnje – na primer čak i sa jednostavnim rešenjem poput besplatnog korišćenja više od 1.400 bankomata Komercijalne banke i NLB bilo gde u regionu, koje smo pripremili u okviru paketa dobrodošlice za naše nove i buduće klijente. Možete da odete u Crnu Goru na letovanje – nadamo se da će to biti uskoro – da podignete evre i da vas to na bankomatu Komercijalne banke ne košta ništa. Dodatno smo kao deo paketa dobrodošlice za sve korisnike budućih stambenih i keš kredita pripremili da to učine bez ikakvih troškova i naknada za obradu kredita. I treća stvar, za sve nove klijente obezbedili smo besplatno održavanje računa do 30. septembra. Uz najpovoljnije uslove što se tiče i stambenih i drugih kredita za sve naše korisnike.

A inače biće puno izazova i prilika nakon pandemije. Što se tiče privrede, ljudi moraju da jedu, industrija hrane i sve što je vezano za hranu apsolutno je tu, a izazov u budućnosti biće kako osigurati proizvodnju na održiv način. Srbija je plodno tlo i za IT habove gde može naša pamet da se iskoristi da se izveze finalni proizvod. Do sad smo izvozili našu pamet, ali nismo i finalni proizvod. ICT tehnologija je neminovnost, ako smo u tom vozu, a jesmo, to je ozbiljna šansa Srbije.