Vlasti SAD ostvarile rekordne zaplene bitkoina: “Pokazalo se da je moguće ući u trag kriptovalutama”

0
(Beta/AP Photo/Salvador Melendez, File)

(Beta) – Rekordna zaplena američkog Ministarstva pravde od 3,6 milijardi dolara u bitkoinima pokazuje da su vlasti sve više u stanju da prate i nadgledaju tokove kriptovaluta koje su postale omiljene među kriminalcima zbog veće anonimnosti u isplatama i transakcijama, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Američki istražitelji saopštili su 8. februara da su sproveli najveću finansijsku zaplenu u SAD, u vrednosti od preko 3,6 milijardi dolara u ukradenim bitkoinima, u slučaju u kojem je uhapšen bračni par zbog navodnog plana za pranje kriptovaluta, ukazuje Tajms.

Zvaničnici su rekli da su, uprkos raširenom mišljenju da se bitkoini ne mogu pratiti, uspeli da prate onlajn transfere kako bi ušli u trag bitkoina ukradenih 2016. godine s berze virtuelnih valuta Bitfineks.

Tridesetčetvorogodišnji Ilja Lihtenštajn, koji ima državljanstvo Rusije i SAD, i njegova tridesetjednogodišnja supruga Heder Morgan uhapšeni su na Menhetnu i preti im kazna do 20 godina zatvora zbog pranja novca i do pet godina zbog zavere za prevaru.

Lihtenštajn i Morgan nisu optuženi za hakovanje Bitfineksa. Tužioci navode da su oni primili ukradene bitkoine i da su navodno koristili tehnike pranja novca i prebacivali sredstva preko menjačnica i tržišta na darknet koji se koristi za kriminalne aktivnosti.

U trenutku provale u Bitfinkes, ukradenih 119.754 bitkoina vredela su oko 71 milion dolara. Vrednost te kriptovalute je poslednjih godina toliko porasla da vrede oko 4,5 milijardi dolara, ističe Vašington post.

Federalni zvaničnici rekli su da su uspeli da zaplene oko 94.000 ukradenih bitkoina, čija je vrednost procenjena na 3,6 milijardi dolara.

Bitkoin je najpopularnija kriptovaluta, što je zapravo kompjuterski kod koji omogućava ljudima da čuvaju i šalju sredstva preko interneta. Open sors kod za bitkoin nastao je pre više od 10 godina i funkcioniše preko ogromne mreže privatnih kompjutera širom sveta.

Zvaničnici organa za sprovođenje zakona, kako ističe Vašington post, sve su više zabrinuti da složene i brze promene u često zbunjujućem svetu kriptovaluta koriste kriminalcima svih vrsta koji žele i da ukradu novac i da ga kriju od vlasti.

Posebno, ističe list, rensomver napadi – u kojima hakeri traže novac preteći da će inače uništiti dokumenta na kompjuterima kompanija i pojedinaca – predstavljaju ilegalnu aktivnost u kojoj kriminalci favorizuju kriptovalute.

Upad u Bitfineks 2016. bio je jedan u nizu hakovanja berzi za kriptovalute koje su omogućile krađu velikih količina digitalnih valuta. Čak i kad se ukradena sredstva vrate, te krađe ističu bezbednosne slabosti u relativno novom svetu kriptovaluta, ukazuje Njujork tajms.

U nekim slučajevima, ti incidenti su drastično uticali na vrednosti kriptovaluta. Posle hakovanja Bitfineksa, jedne od najvećih berzi u istoriji tržišta kriptovaluta, vrednost bitkoina je pala za oko 20 odsto.

Dok sve više Amerikanaca kupuje i prodaje kriptovalute, regulatori su neke velike menjačnice u SAD stavili pod zvanični nadzor.

Ipak, kriptovalute se prebacuju preko decentralizovane kompjuterske mreže koja nije pod kontrolom nijedne vlade ili kompanije, tako da se većina trgovanja i dalje odvija na uglavnom neregulisanim berzama kao što je Bitfineks koje korisnicima daju malo informacija o svojim operacijama.

Nedostatak propisa doveo je do mnoštva problema u svetu razmene virtuelnih valuta, preteći da naruši poverenje potrošača i uspori širu primenu kriptovaluta, ističe Njujork tajms. Prva berza bitkoina, Maunt Goks, propala je 2014. pošto su hakeri provalili njene bezbednosne sisteme i izvukli 500 miliona dolara novca njenih klijenata.

Operacija Ministarstva pravde usledila je nakon što su američke vlasti uložile resurse u kontrolisanje kriptovaluta posle obećanja da će suzbiti kriminalnu upotrebu digitalnih tokena, piše Fajnenšl tajms.

Neki od ukradenih bitkoina prebačeni su na račune koje je kontrolisao uhapšeni bračni par preko “komplikovanog procesa pranja novca” koji je uključivao menjanja različitih kriptovaluta, često uzastopno u kratkom vremenskom roku.

Ipak, iako su kriptovalute zbog anonimnog procesa prebacivanja novca postale omiljene među sajber kriminalcima, svaka transakcija se beleži na blokčejnu koji ne može da se menja, što istražiteljima omogućava da nadgledaju i prate isplate, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da je reč o takozvanoj blokčejn analitici ili forenzici koja sve više napreduje.

Stručnjaci za finansijski kriminal kažu da rekordna zaplena, kao i drugi slučajevi u poslednjih nekoliko godina pokazuju da su organi za sprovođenje zakona sve više u stanju da nadgledaju tržišta kriptovaluta, ističe Volstrit džurnal.

Ipak, iako zvaničnici agencija koje istražuju krivična dela u vezi s kriptovalutama, uključujući i američku tajnu službu, kažu da blokčejn zapisi omogućavaju digitalni trag za njihove istrage, oni pozivaju kreatore politike da ojačaju propise o identitetima korisnika kriptovaluta.

Ministarstvo pravde SAD je prošlog oktobra osnovalo tim za krivično gonjenje kriminalaca koji se oslanjaju na kriptovalute, kao i za zaplenu nezakonito ostvarene zarade.

Prošle godine, američke vlasti su uspele da povrate oko 2,3 miliona dolara u bitkoinima koje je Kolonijal pajplajn platio ruskoj ransomver bandi koja je hakovala važan naftovod te kompanije, zbog čega nekoliko dana nije radio.

Ari Redbord, bivši visoki zvaničnik Ministarstva finansija SAD koji sada radi u firmi za analizu blokčejna TRM Labs, rekao je da hapšenja Morgan i Lihtenštajna pokazuje da istražitelji razvijaju sposobnosti da prate tokove kriptovaluta, i godinama pošto su izvršene nezakonite transakcije.

Slučaj takođe pomaže organima za sprovođenje zakona da razumeju strategije koje hakeri, teroristi i drugi kriminalci koriste na tržištima digitalnih valuta kako bi pokušali da prebace nedozvoljena sredstva, rekao je on.