Vlaho Bukovac na dvoru Obrenovića priča srpski i jede kompot koji u Srbiji zovu “slatko”: Da li je ovaj običaj čudnovat ili “barabarski” – Priča o čoveku sa srpskom i hrvatskom verzijom svog života

0
„Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861.“

Na prostoru sa po najmanje dve verzije istorije, Vlaho Bukovac ima istaknuto mesto koje se potpuno uklapa u savremeni balkanski prostor – on ima i dve verzije svog života, srpsku i hrvatsku (odnosno dve verzije svoje autobiografije).

***

Već je 1882. izlagao na čuvenom pariskom salonu („Velika Iza“).
Dobio je poziv da dođe na dvor Obrenovića kako bi slikao portret kraljice Natalije.

„Kraljica me zatim oslovi na francuskom jeziku, čemu sam se ne malo začudio“, pisao je u „beogradskoj“ verziji svog života. „Dok je kraljica govorila o slici i odijelu, uđe u dvoranu lakej sa srebrnim poslužavnikom, na kome je bio oveći kristalni sud sa onim izvrsnim voćnim kompotom, što ga u Srbiji zovu ‘slatko’.“

Bio je to problem za Bukovca koji je počeo da jede kompot, iako mu je bio presladak, pokušavajući bar pola činije da pojede, da ne uvredi kraljicu.

Kraljica je prasnula u smeh. I rekla mu da „za ime boga ne jede toliko slatkog, da može da mu pozli“.

„I uze da se žali na dvorskoga maršala što me nije upozorio na običaj (u istini malo čudnovat) da se od tog kompota uzima samo jedna žličica i odmah zaliva vodom“, piše u beogradskom izdanju knjige.

U zagrebačkoj verziji, to je ovako: „Kad se malko umirila, reče, da će prikorit dvorskog maršala, što me nije upozorio na običaj u istinu turski, a meni kao Francuzu doista barbarski (‘slatkog’ se uzme samo jedna žličica)“.

Dalje se razgovor nastavio:
„… odmah sam njeno veličanstvo upozorio da nijesam Francuz, da sam rodom iz Dubrovnika, odnosno iz Cavtata, i da je moj jezik srpski, naime taj isti, kojim se govori u Beogradu.“

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 19. AVGUSTA. SVI ČITAOCI NA POKLON SOBIJAJU NJUJORK TAJMS NA SRPKOM JEZIKU

Digitalno izdanje i pretplata dostupni su na nstore.rs