Vitkof: Iran priznao da ima 460 kilograma obogaćenjog uranijuma, dovoljno za pravljenje nuklearne bombe

Iranski pregovarači su poručili Sjedinjenim Državama da poseduju dovoljno uranijuma obogaćenog na 60 odsto da proizvedu nuklearni materijal dovoljan za izradu bombi, rekao je specijalni izaslanik administracije Donalda Trampa, Stiv Vitkof, piše Jerusalim post.

Važno je napomenuti da bi Iranu bilo potrebno najmanje dve godine da zaista napravi nuklearnu bombu.

Iranski pregovarači su, kako se navodi, „direktno i bez imalo stida“ rekli Vitkofu i zetu predsednika SAD Donalda Trampa, Džaredu Kušneru, da kontrolišu 460 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto i da su svesni da on može brzo da se obogati na 90 odsto kako bi se napravile nuklearne bombe, rekao je Vitkof.

Iranci su bili ponosni što su zaobišli sve protokole nadzora da bi to postigli, dodao je.

10.000 kilograma fisibilnog materijala

Izlažući situaciju, Vitkof je naveo da Iran poseduje približno 10.000 kilograma fisibilnog uranijuma, od čega je oko 460 kilograma obogaćeno na 60 odsto, 1.000 kilograma na 20 odsto, a ostatak na 3,67 odsto.

Međutim, pošto Iran sam proizvodi centrifuge za obogaćivanje materijala, gotovo da ne postoji način da se u tome zaustavi, a zalihe su mu praktično neograničene, rekao je Vitkof.

Dodatni aspekt pretnje je to što uranijum obogaćen na 60 odsto može dalje da se obogati do 90 odsto – nivoa pogodnog za izradu oružja – za otprilike nedelju dana, „možda deset dana“ najduže, naveo je Vitkof, dok uranijum obogaćen na 20 odsto može dostići nivo za oružje za tri do četiri nedelje.

Iranci tvrde da imaju neotuđivo pravo na obogaćivanje nuklearnog goriva

Teheran: Neotuđivo pravo na obogaćivanje

Iranci su takođe rekli Vitkofu i Kušneru da imaju neotuđivo pravo da obogaćuju sve nuklearno gorivo koje poseduju, a Vitkof je naveo da su tako pregovori i započeli.

Zauzvrat, američki izaslanici su odgovorili da Tramp smatra da Sjedinjene Države imaju neotuđivo pravo da potpuno zaustave Iran, rekao je Vitkof Henitiju.

Iranci su potom poručili da će njihovo „neotuđivo pravo na obogaćivanje“ biti polazna osnova, na šta su se Vitkof i Kušner pogledali i rekli: „Sada smo zaista u ozbiljnom problemu“, nastavio je on.

Američka ponuda odbijena

Heniti je upitao Vitkofa o naporima da se Iranu ponudi scenario u kojem bi mogao da zadrži uranijum na niskom nivou obogaćivanja.

Vitkof je odgovorio da su Sjedinjene Države ponudile Iranu sporazum prema kojem deset godina ne bi obogaćivao nikakav uranijum, a SAD bi u ime iranske države plaćale gorivo. Ta ponuda je „glatko odbijena“, rekao je Vitkof.

To odbijanje je, prema njegovim rečima, pokazalo Vitkofu i Kušneru da Iranci nemaju nameru da odustanu od obogaćivanja uranijuma radi eventualne upotrebe materijala u vojne svrhe, rekao je Henitiju.

„Sede tamo kao da se Operacija ‘Midnight Hammer’ nikada nije dogodila“, odgovorio je Heniti, aludirajući na američke vazdušne udare koji su u junu 2025. oštetili iranska nuklearna postrojenja.

Iranci su mislili da mogu da izvrše pritisak na Sjedinjene Države, uzvratio je Vitkof.

Trampovi ciljevi: rakete, posredničke grupe i Ormuski moreuz

Tramp je poslao izaslanike da utvrde da li je Iran ozbiljan u vezi sa postizanjem sporazuma koji bi ispunio predsednikove ciljeve, naveo je Vitkof.

Prema Vitkofu, Trampovi ciljevi bili su da se eliminiše iranski raketni program, okonča njegovo zagovaranje i podrška terorističkim posredničkim grupama koje destabilizuju Bliski istok, ukine njegova mornarica kako bi se obezbedila sloboda plovidbe i sprečilo eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza, kao i da se osigura da Iran ne može da postigne nuklearno obogaćivanje.

„Ušli smo tamo i pokušali da postignemo pošten dogovor i vrlo brzo je postalo jasno da će to biti nemoguće, verovatno već do kraja drugog sastanka. Vratili smo se i na treći sastanak da pokušamo još jednom, ali ni taj sastanak nije bio pozitivan“, zaključio je Vitkof.