Više od crtanog: Kako to „Simpsonovi“ baš sve predvide?

0
Credit line: BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia

Nasmejani sedokosi čovek levitira u čeličnoj kapsuli. Okolo je nekoliko okruglih prozora i pogled ka beskonačnom svemiru. Britanski milijarder Ričard Brenson ostvario je svoju životnu želju i prošle nedelje uspeo da odleti na ivicu svemira. Već viđeno. Sedam godina ranije, u 15. epizodi 25. sezone Simpsonovih. Falsifikator umetnina hvali Lisi svoje radove i tvrdi kako njegova dela cene ljudi širom sveta. Jedan kadar prikazuje Brensona u bestežinskom stanju kako se divi slici u svom svemirskom brodu.

Internet je pun događaja navodno prethodno prikazanih u „Simpsonovima“, što ne odgovara uvek istini. Ipak, bilans ostvarenih predviđanja deluje neverovatno. Magazin „Tajm“ je, uključujući i slučaj britanskog biznismena, pribeležio najmanje 18 momenata kada su tvorac serije Met Groning i njegovi saradnici predvideli budućnost. Još od prvog ostvarenog predskazanja i napada bengalskog tigra na čuvenog iluzionistu Roja (Uve Horn) 2003. godine, koje je prikazano deceniju ranije u seriji.

Kao što su autori „Top liste nadrealista“ kroz satirične skečeve tokom osamdesetih predvideli razvoj događaja na prostoru bivše SFRJ, i u „Simpsonovima“ su kroz komediju zakačene politika, pop kultura i svakodnevni život. Na vrhuncu poznavanja kulturnog impulsa zemlje, pa i sveta, uspeli su da predvide nekoliko vrlo važnih istorijskih događaja. 

Donald Tramp je u „Simpsonovima“ bio predsednik Sjedinjenih Država. Homer je pronašao „božju česticu” četrnaest godina pre nego što će naučnici 2012, podno švajcarskih Alpa, euforično uzviknuti: „Higsov bozon!” 

Al Džin, jedan od prvih scenarista „Simpsonovih“, otkrio je da su on i ostatak ekipe „podešavali” um tako da misle godinu dana unapred. 

Profesor Vilijam Irvin, autor knjige „Simpsonovi i filozofija”, koja je već godinama literatura na Berkliju, analizirao je kako su „Simpsonovi“ delo briljantnih umova – većina scenarista i autora je sa Harvarda. Kada se toliko pametnih ljudi okupi na jednom projektu, očekuje se da će pogoditi u nekim predviđanjima. 

Homerovo „otkrivanje” čestice nije puka slučajnost. Epizodu je napisao Dejvid Koen, vrhunski matematičar. 

„Ono šta je on tada prikazao je zapravo bila prihvatljiva pretpostavka”, otkrio je svojevremeno Al Džin. 

Matematičari sa Harvarda Frederik Mosteler i Persi Dajakonis u svom naučnom radu o metodama za proučavanje slučajnosti su istakli da se na dovoljno velikom uzorku, a „Simpsonovi“ su najdugovečnija TV serija, može dogoditi bilo šta nepredviđeno. 

Ukupno 32 sezone i više od 700 epizoda. I nastaviće se… 

TEKST IZ LETNJEG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA 22. JULA NA SVIM KIOSCIMA. UZ SVAKI PRIMERAK DOBIJATE DVA POKLONA.