Virus se brže širi tamo gde vladaju populisti: Njujork tajms na srpskom

Pišu Dejvid Lenard i Loren Lederbi, The New York Times International Report

0
Lideri koji ne vole da se oslanjaju na eksperte imaju problem u svojoj zemlji. Fotografija: Džes Aznar za Njujork tajms

Dve najveće zemlje u kojima se koronavirus najbrže širio su Brazil i Sjedinjene Američke Države. A one imaju jednu zajedničku stvar: vode ih populistički nastrojeni muškarci koji tvrde da su protiv elita i protiv establišmenta.

Predsednici Žair Bolsonaro i Donald Tramp okreću se onome što Danijel Ziblat, profesor sa Univerziteta Harvard i koautor knjige “Kako umiru demokratije”, naziva “radikalni desničarski iliberalni populizam”. A iako je u Britaniji i Rusiji nedavno stopa zaraženih počela da opada, i te dve države su doskora imale velike skokove. I njih vode iliberalni populisti, premijer Boris Džonson i predsednik Vladimir Putin.

Da ovo nije slučajnost veruje mnogo politikologa. Iliberalni populisti često odbacuju naučna mišljenja i promovišu teorije zavere. “Vrlo često oni vode bitke protiv intelektualaca i eksperata iz svih polja”, kaže Stiven Levicki, koautor knjige sa Ziblatom.

Bolsonaro je otpustio svog ministra zdravlja i pritiskao savezne države da ukinu mere ostajanja kod kuće. U Sjedinjenim Državama, Tramp je skoro dva meseca ratovao sa stručnjacima, predviđajući da će virus nestati “poput nekog čuda”. U Britaniji, vlada Borisa Džonsona na početku je ohrabrivala građane da se i dalje druže, dok su se druge države zatvarale. Sva trojica ovih lidera, kao i Putin, izbegavala su da koriste zaštitne maske i nastavljali su da se rukuju sa sagovornicima.

Meksiko – tamo je predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, levičarski populista čija je vlada štampala postere na kojima piše da virus “nije ozbiljan” – takođe beleži jednu od najvećih stopa zaraženosti.

Naučnici koji su pratili reakcije pojedinih država na koronavirus kažu da je oklevanje sa reakcijom omogućavalo zarazi da se brže širi, kaže Tomas Hejl sa Blavatnikove škole vladavine na Univerzitetu Oksford. Mnoge zemlje u kojima raste broj inficiranih imaju jednu zajedničku stvar: “kasno priznavanje koliko je ovo urgentna stvar”, kaže on.

Jedan od najčešćih izgovora za sporiji odgovor lidera bila je navodna potreba da ekonomija bude prioritet. No naučnici i ekonomisti kažu da je najbrži put ka ekonomskoj normalnosti zapravo kontrolisanje širenja virusa.

“Postoji lažna tenzija između javnog zdravlja i zdravlja ekonomije”, kaže Vafa el Sadr, epidemiološkinja sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Drugi deo medalje je takođe zanimljiv. U odnosu na zemlje koje predvode iliberalni populisti, one kojima su na čelu žene bile su mnogo uspešnije u borbi protiv virusa, kao što su neki posmatrači već primetili. Nemačka, Novi Zeland i Tajvan su dobri primeri.

Naravno, veza između populista i lošeg ishoda nije savršena. Viktor Orban iz Mađarske i Rodrigo Duterte sa Filipina brzo su reagovali. Broj zabeleženih slučajeva je, čini se, nizak u obe zemlje. Ali i jedan i drugi su iskoristili krizu da se još snažnije obračunaju sa političkim protivnicima.

Ovo nije iznenađujuće – globalni obrasci često imaju izuzetke.

“Da, postoji šema”, kaže Levicki. “Populisti ne vole eksperte – ne vole čak ni da se oslanjaju na eksperte – a antiekspertski odgovor na novi koronavirus je smrtonosan.”

Ovaj tekst objavljen je u novom Njujork tajmsu na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki Nedeljnik, na kioscima od četvrtka, 9. jula.

Pročitajte još:

– Virus se brže širi tamo gde vladaju populisti

– Države koriste različite strategije, pravila nema

– Kako siromaštvo i nepoverenje u struku odnosi žrtve

– Posrnuli italijanski turizam

– Zašto tehnološki giganti ne mare za ekonomsku krizu

– Veza između varijacija gena i teških slučajeva kovida-19

– Lekcije onlajn školovanja

– Šta su utakmice bez navijača