Vidljiv oporavak srpske privrede – kako ga podržati?

    Piše Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog projekta saradnje za ekonomski razvoj

    0
    Foto: Promo

    Anketa 1.000 preduzeća sprovodi se već deset godina pod pokroviteljstvom USAID-a i prati stavove privrednika o poslovnom okruženju u Srbiji. Istraživanje se sprovodi na reprezentativnom uzorku – na pitanja je odgovorilo 74% mikro, 22% malih, 3% srednjih i 2% velikih preduzeća.

    Odgovori privrednika ukazuju na primetan oporavak od prošlogodišnjeg nenadanog udarca pandemije, ali i na to da su obim i priroda oporavka još uvek sveži i krhki. Pad prihoda, profita i tražnje za proizvodima i uslugama osetila je trećina privrednika, što je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još osetne. Mikro, mala i srednja preduzeća su teže pogođena i u većem broju prijavljuju značajniji pad prihoda.

    Većina privrednika zadržala je isti broj zaposlenih kao i pre krize čak i nakon prestanka mera državne pomoći. Procenat onih koji su zaposlili, ili planiraju da zaposle nove radnike ipak je znatno manji nego u godinama pre krize. Kriza je najviše ugrozila planove za nove investicije, ali su znatno ugroženi i likvidnost, kao i lanci snabdevanja.

    Nakon šest uzastopnih godina u kojima su privrednici pozitivno ocenjivali transparentnost i predvidljivost u poslovanju, 2020. i 2021. godina beleže pad te pozitivne ocene. Prvi put nakon 2013. godine broj privrednika koji smatraju da se javno-privatni dijalog poboljšao a teret zakona i propisa smanjio, pao je ispod polovine.

    Najpozitivnije ocenjeni aspekti regulatornog okruženja su propisi i procedure za zaposlene, inspekcijski nadzor i procedure plaćanja poreza. Kao i prethodnih godina, visina poreza i doprinosa na rad je najnegativnije ocenjena, a prate je parafiskalni nameti.

    Manjak finansijskih sredstava je i dalje najveća boljka srpske privrede i glavni negativni faktor koji utiče na konkurentnost poslovanja, a korišćenje eksternih izvora finansiranja je godinama nisko. Ove godine, od 100 dinara, 84 dinara privrednik, u proseku, izvuče iz svog džepa. Ovaj podatak uporno ukazuje na neadekvatnost finansijskih proizvoda sa jedne, i na oprez ili nerazumevanje značaja korišćenja eksternog finansiranja sa druge strane.

    Približno 2/3 kompanija i dalje ima potrebu za investiranjem, a najveći deo tih kompanija, ili nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima, ili ima strah od neizvesnosti.

    Firme pretežno žele da investiraju u osnovna sredstva, ali ohrabruje da gotovo trećina privrede želi da ulaže i u razvoj i obuke zaposlenih i digitalizaciju, a svaki deseti privrednik želi da uloži u istraživanje i razvoj – oblasti koje su pre pandemije pretežno smatrane luksuzom, a ne putem ka uspehu.

    Nedostatak poverenja i nedostatak informacija ostaju glavne prepreke za korišćenje finansiranja putem kapitala i digitalnog finansiranja. Ipak, ove godine se povećao broj kompanija koje su otvorene da udeo svoje kompanije prodaju strateškom partneru, naročito među srednjim kompanijama. Svaka treća kompanija koja prodaje preko interneta, svaka četvrta velika kompanija i svaki peti izvoznik, imaju želju da koriste fintech.

    Prošlogodišnja E-commerce revolucija u percepciji webshopa potvrdila se i ove godine. Apsolutna većina od 70% kompanija ocenjuje webshop kao jednako važan ili čak važniji od tradicionalnog modela prodaje.

    Ove godine rast prosečne firme u Srbiji je usporen, te je u periodu 2018–2020. prosečna firma rasla stopom od 3.8% u odnosu na 7.6% u periodu 2017–2019.

    Ipak uočava se jači “imunitet” kod firmi koje su digitalno prisutnije i finansijski pismenije. Natprosečne stope rasta beleže firme koje su svesne značaja elektronske trgovine, imaju webshop, koriste online plaćanja, svesni su potreba i traže zaposlene sa digitalnim veštinama, i u celini svoj oporavak i rast vezuju za digitalnu ekonomiju. Jaču otpornost su pokazale i finansijski pismenije firme. Ove kompanije su i znatno optimističnije, češće izvoze, i otvorenije su za alternativne vidove finansiranja.

    Prošle godine smo konstatovali da je srpska privreda tradicionalno žilava i borbena. Danas joj je potrebna saradnja i podrška svih učesnika u privrednom životu – države, stručnjaka, poslovnih udruženja, akademije i građana. Samo zajednički osmišljene, transparentne i dosledno primenjene politike i mere dunuće domaćoj privredi „vetar u leđa”.