(VIDEO) Jedna Australijanka je potpuno oduševljena srpskim jezikom: Ima i deset razloga zašto misli da je „bolji“ od engleskog

Za većinu stranaca srpski jezik je pomalo složen, težak i lep. Međutim, ne i za Liz Duong, australijanku vijetnamskog porekla koja već tri meseca izučava srpski jezik i svakom novom lekcijom je sve više oduševljena lepotom i bogatstvom jezika. Otvorila je i Jutjub kanal na kom redovno izveštava o njenom napretku i zanimljivostima koja je naučila o srpskom jeziku, a u poslednjem klipu je je navela deset razloga zbog kojih misli da je srpski „najbolji jezik na svetu… ili makar bolji od engleskog“, i sve to na odličnom izgovoru srpskog.

Deminutiv

Imenica umanjenog značenja i noćna mora stranaca koji milom ili silom uče srpski. Često u rečniku roditelja kada klincima opisuju idilični svet oko njih i neretko korišćen za unižavanje onog komšije koji je preko noći avanzovao do funkcije predsednika opštine, „a bio je tamo neki šoferčić“. Ujedno i jedan od Lizinih razloga zbog čega je srpski jezik lepši od engleskog.

„Deminutiv je ako imam nešto i napravim manje. Recimo, riba-ribica, supa-supica, kolač-kolačić. Postoje nešto slično i u engleskom, poput dog-doggy ili cat-catty, ali na srpskom to zvuči mnogo bolje i slatkije“, rekla je Duong.

Dva načina građenja futura i inverzija u jeziku

„Srpski je vrlo efikasan jezik i za futur postoje dve opcije. Recimo, ja ću dati ili daću. To je predivno“, izjavila je Duong.

Međutim, Liz je oduševljena što za svaku rečenicu postoji mnogo opcija.

„Ja ću dati to tebi“, „Daću to tebi“, „Tebi ću to dati“, „Daću tebi to, Daću ti to“, su neki od primera bogatstva načina upotreba reda reči u rečenici.

„Ovakvi trikovi ne funkcionišu u engleskom jeziku. Jednostavno, u engleskom takve konstrukcije nemaju smisla“, rekla je Duong.

Padeži

Prokletstvo i blagoslov. Još jedna noćna mora stranaca (ne i Lizina), kao i srpskih četvrtaka i petaka koji padežna pitanja moraju da znaju u pola noći. Međutim, padeži takođe omogućavaju izražavanje sa što manje reči, uglavnom bez predloga i veoma su pogodni za poeziju zbog tumbanja reda reči u rečenici.

„Stranci se uvek žale zbog padeža. Međutim, sa padežima, znanje je u samoj reči. Znate šta je subjekat, šta je objekat. Svaki odgovor se nalazi na kraju reči, a jezik je tako više fleksibilan“, rekla je Duong.

„Recimo, u rečenici ‘Dala joj je knjigu’, značenje je povezano sa svakom reči. ‘Dala’ je u perfektu (prošlom vremenu) i zbog završetka reči znamo da se radi o subjektu koji je ženskog pola. ‘Joj’ je nepravi objekat u dativu. ‘Je’ predstavlja pomoćni glagol i naposletku, ‘knjiga’ je pravi objekat u akuzativu. U engleskom jeziku takva mogućnost ne postoji“, smatra Duong.

„Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“

U srpskom jeziku važi pravilo da svako slovo predstavlja odgovarajući glas i to je ono što je Liz posebno zanimljivo.

„Trideset slova u srpskom jeziku predstavlja trideset glasova, dok u engleskom imamo 26 slova i čak 44 glasova. Ne treba ni da govorim zašto je srpski bolji od engleskog u ovom slučaju“, zaključila je Duong.

Lične zamenice, glagolski oblici i prisvojna zamenica „svoj“

„U srpskom jeziku nije obavezna upotreba lične zamenice. Ljudi uvek znaju o kome pričate zbog završetka glagola, u engleskom to takođe nije moguće“.

„Takođe, ako želim da pričam srpski, potrebno mi je da koristim samo pet 5 glagolskih oblika – perfekat, prezent, futur I, potencijal i imperativ. Sa druge strane, engleski ima čak 17 glagolskih oblika. Uopšte ne znam kako ljudi uče engleski“, rekla je Duong.

Uz sve navedno, Liz je fascinantno kako prisvojnu zamenicu „svoj“ koristimo da iskažemo pripadnost onom licu koje je u rečenici subjekat, što u engleskom takođe nije moguće.

Psovka i još mnogo psovki

„Srbi su jako kreativni kada je reč o psovkama u jeziku“, rekla je Duong, dodajući da joj je rečenica „Je..m i tebe i tvoj voz pun kukuruza, zrno po zrno“ bila posebno interesantna jer „nije ni rečenica, ni psovka, već čista umetnost“.

Naposletku, Liz zaključuje da je srpski veoma strastven, efikasan, moćan i iskren jezik.

„U engleskom mi dosta ulepšavamo stvari, dok u srpskom sve teče direktnije. Dobićete iskren odgovor, adekvatno onome što ste pitali. I to mi se sviđa“, zaključila je Duong.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 439), od 11. juna

https://www.nstore.rs/product/nedeljnik-pretplata-na-elektronsko-izdanje-za-inostranstvo/