(VIDEO) “Hvala ti, Bože, za fudbal, za Maradonu, za ove suze”: Kako je Božja ruka završila u božjim rukama

0

On je davno odraslim dečacima zaljubljenim u žute vanzemaljce koji govore portugalski, ponudio trik i bezobrazluk, manire džeparoša sa železničke stanice u kopačkama genija. Bio je dokaz da njihova mladost neće ostariti. Nešto mlađima, bio je simbol anarhije i pobede – čupavi šampion, koji nije mario za autoritet, već mu je šeretski provlačio loptu kroz noge, pa isplaženim jezikom uz osmeh, ismevao sve postojeće, izmišljene okvire. Za one još mlađe, postao je Bog

Ako je istina da se život završava odmotavanjem nekog zamišljenog filma koji prikazuje kako smo ga proživeli, onda je sasvim jasno o čemu je mislio Dijego 25. novembra ove šugave godine, dok je kardiorespiratorni napad nadirao, a u odbrani nije bilo ni Buručage, ni Batiste, ni Ruđerija, ni Kusturice, da sve pospreme

Maradona je često govorio o tome da ne pamti da je neko nekada protiv njega igrao kao Piksi tog vrelog dana. Od tada je Piksija smatrao jednim od najvećih majstora protiv kojih je igrao. Možda bi mu se oči ukrstile od genijalnosti da Osim na tom prvenstvu Savićevića nije smatrao tek nečijom izmenom…

Gracias, Dios, por el fútbol, por Maradona, por estas lágrimas – čuveni komentar (iz naslova ovog teksta) spikera Viktora Uga Moralesa na utakmici Argentina-Engleska 1986

Foto Profimedia


Ponižavao ga je ko je stigao, ko god nije žurio na autobus ka savršenosti, bacio je kamen u njegovom pravcu. I ona jadna FIFA, koja je namlatila milijarde na osnovu njegovog imena, prezimena, kovrdža i desetke na dresu, odlučila je da ga izbaci sa Svetskog prvenstva u Sjedinjenim Državama. Valjda onda kada su glavešine te jadne organizacije shvatile da bi onako podebeo i podbuo i treći put mogao da dovuče Gaučose do finala

Više od pola stadiona navijalo je za Argentinu protiv Italije, usred Italije. To mu nikada nije oprošteno, a godinama kasnije, ovako je opisao susret sa tadašnjim predsednikom italijanske fudbalske federacije: “Nije me gledao sa besom i mržnjom. Ništa mi nije rekao. Samo je pogledom prodirao kroz mene. Pogledom mafijaša. Znao sam da će naći načina da me uništi”

Nakon Mundijala u Španiji, Barselona je odlučila da istrese čitavu vreću blaga kako bi u svoje redove dovela fudbalera o kome priča čitav svet. Oborili su dotadašnji svetski rekord sa ugovorom od šest miliona dolara i Maradona je obukao bordo-plavi dres na pruge. Dobijao je najveće batine koje je jedan fudbaler ikada dobio i prvi je u istoriji zaslužio aplauz navijača Real Madrida u jednom El Klasiku

Na terene Argentinos juniorsa odveli su ga drugovi sa ulice, kao cirkusku atrakciju o kojoj su pričali svojim trenerima, onim Odraslim ljudima koji su prestali da veruju u magiju. A onda se na prvom treningu, kao u crtanom filmu, Dijegito zaleteo u gomilu dečaka duplo većih od njega i posle nekoliko sekundi, iz gomile izleteo sa loptom zalepljenom za levu nogu

“Klaudija, znam da rizikujemo živote dolaskom ovde, ali imam dobar osećaj. Ovo je lud grad, ali i ja sam lud, to znaš…”


Kada je lopta dodirnula englesku mrežu, Argentina je postala prvak sveta, prvi tim koji je tako nešto uspeo da uradi već u četvrtfinalu. Preostale dve utakmice bile su formalnost

Napulj, grad Vezuva, Kamore, južnjačkog siromaštva i svog Napolija, dočekao je Maradonu raširenih ruku, a legendarne su priče o tome kako je uopšte skupljeno 10,48 miliona dolara da Dijego bude doveden na jug Italije. Oni koji su se o tome raspitivali, doživljavali su noćne posete mladih nada napolitanske mafije jer zaista više nije bilo važno kako. Jedino važno je bilo da je stigao

“Klaudija, znam da rizikujemo živote dolaskom ovde, ali imam dobar osećaj. Ovo je lud grad, ali i ja sam lud, to znaš. Ovo me vraća u detinjstvo. Moram da usrećim siromašnu decu sa ograde jer me toliko podsećaju na nas u Buenos Ajresu”

Od subote do srede bio je na kokainu i viskiju. Od četvrtka do utakmice čistio se i preznojavao. Upalilo je. U Napoli je došla nova titula, iz čistog Dijegovog inata

Krpio ju je do duboko u noć, svestan da roditelji ne mogu da mu kupe novu. Voleo ju je najviše na svetu. Loptu.


Viđao se sa Ugom Čavezom, Evom Moralesom i Fidelom Kastrom, govorio o tome da je svaki njihov potez za njega ispravan i pravičan, a Buša nazivao “ljudskim otpatkom”. Onda kada je izgledalo bezobrazno i kontradiktorno to što propagira levičarske stavove, a jedno je od čeda kapitalizma novog doba, svi su se prisećali njegovog susreta sa papom Jovanom Pavlom II kome je poručio da proda vatikansko bogatstvo kako bi nahranio gladne…

***

Izvodi iz velikog teksta posvećenog Dijegu Armandu Maradoni, objavljenog u novom Nedeljniku od četvrtka 13. decembra.

Kako je Maradona završio u Božjim rukama čitajte u novom Nedeljniku.

Digitalno izdanje dostupno na Nstore.rs.

Naslovna strana novog Nedeljnika
Naslovna strana regionalnog EX-YU izdanja Nedeljnika