Novinar Njujork Tajmsa zatražio je od Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT) da sastavi izveštaj o tome koja bi nova radna mesta za ljude mogla nastati usponom veštačke inteligencije (VI).
Sve je bilo gotovo u roku od 90 minuta. Članak je bio živahan i informativan, i dok su neke od zamišljenih budućih karijera bile pomalo maštovite (kao što je „savetnik za sintetičke veze“, koji će navodno uskočiti kada se zaljubite u svoju veštačku inteligenciju), pokrio je i zanimljiv spektar verovatnih poslova i sadržao neke divne fraze. Prosečnom čitaocu bi verovatno delovao kao lagano nedeljno štivo sa dovoljno zanimljivih tačaka koje bi podstakle na razmišljanje.
Poslovi koji podrazumevaju razumevanje veštačke inteligencije
Robert Simans (Robert Seamans), profesor na Poslovnoj školi Stern (Stern School of Business) Univerziteta u Njujorku, koji proučava ekonomske posledice VI, predviđa novi skup uloga koje naziva VI auditori, ljudi koji dubinski proučavaju VI kako bi razumeli šta ona radi i zašto, a zatim to mogu dokumentovati za tehničke, objašnjavajuće ili pravne svrhe.
Povezan posao koji zamišlja je VI prevodilac: neko ko dovoljno dobro razume VI da objasni njenu mehaniku drugima u poslu, posebno liderima i menadžerima.
To bi moglo dovesti do zvanja koje bi se moglo nazvati autentifikator poverenja ili direktor poverenja. I takva radna mesta će morati da budu u blizini drugih novih uloga, koje su suštinski varijacije VI etičara. Posao ovih etičara će biti da grade lance odbranjive logike koja se može koristiti za podršku odlukama donetim od strane VI (ili hibridnih VI i ljudskih timova) širokom krugu zainteresovanih strana, uključujući investitore, menadžere, kupce, pa čak i sudije i porote.
Nove uloge pravnog garanta i koordinatora doslednosti
U brojnim oblastima, od prava do arhitekture, VI će moći da obavlja veći deo osnovnog posla koji je potreban klijentima, od pisanja ugovora do projektovanja kuće. Ali u nekom trenutku, čovek, možda čak i sertifikovani, mora da potpiše ovaj posao.
Ovu novu ulogu mogli biste nazvati pravni garant: neko ko pruža odgovornost koju VI ne može. Itan Molik (Ethan Mollick), profesor na Vorton školi poslovanja (Wharton School of Business) takve poslove naziva „nosilac odgovornosti“ za VI.
Još jedna nova uloga biće neka vrsta koordinatora doslednosti. VI je dobra u mnogim stvarima, ali doslednost nije jedna od njih.
Kada VI nije dosledna, ne može joj se verovati. Ovde će biti potrebna posvećena uloga, ona koja može prihvatiti odgovornost, da validira doslednost u sistemima i organizacijama.
„Majstori za VI“
Još jedna mogućnost: službenik za eskalaciju. U eseju pod naslovom „Šta će ostati ljudima da rade?“, pisac i ekonomista Danijel Saskind (Daniel Susskind) ističe da postoje uloge koje ljudi jednostavno preferiraju da obavljaju drugi ljudi.
Simans ovu grupu naziva VI integratori: stručnjaci koji smišljaju kako najbolje koristiti VI u kompaniji, a zatim je implementiraju.
To uključuje ljude koji popravljaju VI kada se pokvari, što će izgledati malo drugačije od tradicionalnih IT specijalista. Kada nešto pođe naopako, to će zahtevati nekoga ko može da prekopava kroz mrežu da pronađe šta je pošlo naopako, zašto je pošlo naopako i kako to popraviti: takoreći VI vodoinstalater, koji mora da „čisti cevi“ celog sistema.
Odlučivanje koje alate koristiti i kada je složen problem. Obrazovna imperija Kan Akademija (Khan Academy), na primer, duboko je integrisala VI modele u svoje poslovanje i proizvode, gradeći virtuelne tutore koji pomažu deci u svemu, od algebre do pisanja eseja. Uloge stvorene samo za procenu najnovijih i najboljih modela mogle bi se jednostavno nazvati VI procenitelji.
Poslovi integracije su već u porastu, prema Ramanu sa LinkedIn-a, čak i ako su njihovi nazivi prilično ustaljeni. „Poslovi ‘šefa VI’ su porasli, mislim, tri puta u poslednjih pet godina“, rekao je. „VI inženjeri su uloga koja najbrže raste u SAD-u, a zatim slede VI konsultanti.“ U budućnosti bi mogli nositi specifičnije nazive, poput specijalista za integraciju.
Kompanije već koriste VI modele koji su visoko prilagođeni organizaciji. Ovo potencijalno stvara dve nove uloge. Jedna je jednostavno VI trener: osoba čiji je posao da pomogne VI da pronađe i svari najbolje, najkorisnije podatke koje kompanija ima, a zatim da je nauči da odgovara na tačne i korisne načine.
Druga uloga proizlazi iz činjenice da će ove prilagođene VI interagovati sa zaposlenima širom organizacije, a možda čak i sa kupcima. Ovo stvara neobično pitanje: Koja je „VI ličnost“ vaše kompanije? Direktor VI ličnosti će fino podesiti ova pitanja, a u budućnosti bi VI ličnost organizacije mogla postati jednako ključna za njen brend kao i njen logo.
Profesije visokog rizika i kreativni poslovi
Postoje, naravno, veoma složene industrije gde VI drži ogromno obećanje, ali i ogromne rizike. Možda je na vrhu te liste zdravstvena zaštita. Nije teško zamisliti da ova oblast zahteva mnogo različitih vrsta integracionih uloga, kao što je optimizator usklađenosti sa lekovima – osoba koja razvija sisteme vođene VI kako bi se osiguralo da pacijenti uzimaju prave lekove u pravo vreme. U tako složenim industrijama, vrlo verovatno ćemo videti i specijalistu za procenu VI/čoveka: nekoga ko određuje gde VI najbolje radi, gde su ljudi ili bolji ili jednostavno potrebni i gde bi hibridni tim mogao biti optimalan.
Postoje neki nazivi koje već imamo, poput dizajnera proizvoda, koji će se jednostavno proširiti da obuhvate mnogo više. Uloga neće biti samo o široj slici, već i o svim izborima koji tu širu sliku oživljavaju.
I postoje drugi kvalifikatori dizajna koji će verovatno postati popularni. Ja bih, na primer, možda bio ne pisac, već dizajner članaka. Dizajner priča bi mogao postati popularniji naziv u filmu i TV-u. Mogli bismo videti mnogo više dizajnera sveta u svemu, od marketinga, gde osoba stvara ceo univerzum, sa izmišljenim likovima i lokacijama, koji zatim hrani sve slike i video zapise kampanje, do video igara.
Stvari postaju možda zanimljivije kada razmotrite takve uloge u nekreativnim oblastima. Mogli biste videti dizajnera ljudskih resursa koji može temeljitije kontrolisati sve, od materijala za obuku do detaljnih politika beneficija i odsustva, dajući im izraženiju sposobnost da lično oblikuju celu kulturu organizacije. Mogli bismo videti građevinske dizajnere, koji su više usredsređeni na kreativni deo posla nego na matematiku i fiziku, favorizovane u odnosu na građevinske inženjere.
Kreativno donošenje odluka će takođe najverovatnije postati ključno za konkurentnost kompanije. Preduzeća gde su inteligencija i stručnost diferencirajuće osobine moraće da se prebace. Ovde biste mogli videti ulogu za dizajnera diferencijacije, čiji opseg obuhvata brendiranje, filozofiju, proizvod, toleranciju na rizik i kreativno izvođenje.
Tagovi
