“Veličina čoveka se ne meri veličinom stolice na kojoj sedi…”: Šta je Vulin poručio Zaharovoj

1
Beta - AP Photo/Evan Vucci

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenio je danas da je svojom objavom na Fejsbuku povodom Vučićevog susreta sa Trampom portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova uvredila predsednika Srbije i sve koji i Rusiju i Srbiju brane „na težim mestima“ od društvenih mreža.

„Vučić svoj narod, ni prijatelje svog naroda, nikada nije ni ostavio, ni uvredio ni ponizio. Zaharova je uvredila sve nas koji i Rusiju i Srbiju branimo na težim mestima od njenih fejsbuk objava. Neprijatelji Srbije i Rusije su danas obradovani sitnom zlobom Zaharove. Iza Vučića ostaju dela, iza Zaharove zloba koje će da se stidi“, naveo je Vulin u pisanoj izjavi koju prenosi Ministarstvo odbrane.

Zaharaova je na svom Fejsbuk profilu objavila fotografiju na kojoj Vučić sedi u stolici ispred predsednika SAD Donalda Trampa uz tekst „Ako ste pozvani u DBD, a stolica je stavljena kao da ste na ispitivanju, sedite kao na fotografiji #2 ko god da ste. Verujte mi“, a ispod te fotografije objavila je kadriranu fotografiju glumice Šeron Stoun sa prekštenim nogama iz filma „Niske strasti“.

Reagujući na tu objavu Zaharove, Vulin je poručio da je Vučić jedini državnik u Evropi koji je odbio da uvede sankcije Rusiji i vrhovni komandant vojske sa kojom oružane snage Ruske Federacije imaju najvišu i najplodniju saradnju koja može da se postigne“.

„Veličina čoveka se ne meri ni veličinom stolice na kojoj sedi ni veličinom sile u čije ime govori, već veličinom hrabrosti da na svakoj stolici brani svoj narod i prijatelje svog naroda“, poručio je Vulin portparolki ruskog MIP.

1 KOMENTAR

  1. „Veličina čoveka se ne meri ni veličinom stolice na kojoj sedi ni veličinom sile u čije ime govori, već veličinom hrabrosti da na svakoj stolici brani svoj narod i prijatelje svog naroda“, poručio je Vulin portparolki ruskog MIP.” Наравно, овако нешто може да изјави само дудук, назови министар и свакако носилац летачког знака некакве војске, ако се то још увек може назвати тим именом. Да би се уопште о овоме расправљало мора се знати и спознати да у дипломатији није све у руковању и сликању, већ да осим свега што подразумева, постоји и веома снажна симболика, која говори некада и више од речи. Та симболика каже да је крајње понижавајуће стављати представника државе, која је у Великом рату донела слободу на више од половине Балкана, иза представника терориста и сецесиониста, са којима у том рату нико није ни рачунао. Значи, то је понижавајуће, иако би по Вулиновом и то био чин у служби “великих дела” господина председника. Тај низ се, коинциденције ли, опет наставља у сусретима са западним лидерима, овај пут у Вашингтону. Тамо за два чајна сточића, седе: председник једне државе и представник терориста и сецесиониста, симболично, потпуно равноправно. Тако и разговарају. Између њих се издваја, такође председник једне државе, који им даје реч између својих агит-проп политичких објава. У предчину тог скандала, председник ове државе седи у столичици, пред председником друге државе, који је за столом и у фотељи ! Верујем да је председник, у славу својих “великих дела” спреман да понижава себе, да компензује недостатак својих способности да постигне било шта значајно, али мора претходно да одбаци схватање да је он држава и да тиме што чини, наноси велику штету држави. Према томе, да требао је да пита, зашто и мени не дате такву исту фотељу, и ако му не дају исту, да оде (наравно, ово све би одрадио протокол, да га има, али то није могуће у пратњи послушника). С’ обзиром на постигнута “историјска” дела, не би се ни осетило, али би њега и ову земљу убудуће многи схватали озбиљније.

Comments are closed.