Lazović, onaj koga smo upoznali u vijetnamki, sa dužom kosom nego što je ima sada, sa protesta zbog Savamale, i ekipa iz ZLF, nisu u politiku upali kroz tradicionalne političke stranke, već su svoj aktivizam uselili u Skupštinu. Lazović u intervjuu za Nedeljnik govori o tome kako mu sada izgleda visoka politika, da li su morali da pristaju na neke kompromise, kako je formirana velika opoziciona koalicija, šta se dešava sa srpskom levicom, šta očekuje od ovih izbora…
***
Kako vam iz nove perspektive, posle godinu i po dana poslaničkog iskustva, deluje „visoka politika“? Šta vas je najviše iznenadilo u tom svetu „visoke politike“, a šta je baš onako kako obični ljudi zamišljaju?
Od trenutka kada smo postali narodni poslanici, krenule su najperfidnije sabotaže i to je za mene bio najveći utisak.
Znamo svi kako SNS uništava društvo i institucije, ali stvarno nisam očekivao da će taj „veliki monolit SNS“ toliko energije da troši da nas spotakne na najsitnijem nivou. Evo jednog primera. Vladimir Orlić kao predsednik Skupštine trči na pisarnicu da preda raspis sednice minut pre deset časova, a onda laže da je predao u deset, i to samo da mi ne bismo mogli da tražimo promenu dnevnog reda. Jer, ako slučajno predložiš promenu dnevnog reda, dobijaš dva minuta da obrazložiš zašto si to tražio. Eto „jedan veliki Vladimir Orlić“ iz „velikog SNS-a“ trči na pisarnicu da ukrade jedan minut, da bi mene zeznuo.
Generalno u Skupštini vlada atmosfera agresije. Izgleda da Vučić poslanike vlasti drži u konstantnom strahu da će da pogreše i u toj napetosti se prenosi i agresija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
